ČEZ na pragu novih poslova u RS

Republika Srpska, kao i u slučaju Gacka, neće tražiti strateškog partnera za nove hidroelektrane preko javnog tendera, kažu u Elektroprivredi RS i dodaju da se ERS tokom tri godine priprema za projekt Gacko uverila da ČEZ postupa solidno, konkretno i ne sledi političke interese.

Praški mediji navode da je najveći projekat koji Elektroprivreda Republike Srpske planira izgradnja brane sa elektranom Buk Bijela u južnom delu zemlje na reci Drini i da se realizacija tog projekta planira već duži niz godina.

Prvobitno se računalo sa tim da će biti izgrađena elektrana snage 500 megavata, sa tim da će brana poplaviti i deo zemljišta susedne Crne Gore u koju će ova elektrana isporučivati deo svoje proizvodnje, ali su planove prekinuli protesti crnogorskih ekoloških aktivista koji se protive tako velikoj intervenciji u prirodi.

"Izgradnja hidroelektrana je atraktivan projekt, već i stoga što je reč o proizvodnji struje na ekološki način, a reč je i o projektima kod kojih se vrlo povoljno investitoru vraćaju uložena sredstva", potvrdio je interesovanje ČEZ-a generalni direktor Martin Roman.

U ERS najvljuju nove projekte sa ÈEZ-om

Elektroprivreda RS poseduje u srpskom delu Bosne dve termoelektrane i pet hidroelektrana, a iz vode proizvodi polovinu ukupno dobijene električne energije, a uskoro bi mogla da počne izgradnju srednje velikih vodnih elektrana snage od 50 do 100 megavata.

ČEZ je potpisao ugovor o zajedničkom preduzeću sa ERS, u kojem će Česi imati udeo od 51 odsto, a koje 2009. godine treba da počne izgradnju nove termolektrane Gacko snage 600 do 700 megavata. Projekt obuhvata i modernizaciju starog bloka termoelektrane, kao i obližnji rudnik lignita.

Poludržavni ČEZ je poslednjih godina krenuo u ambicioznu ekspanziju na Balkan i do sada uložio 1,1 milijardu evra, najviše u Bugarskoj, dok je projekt Gacko vredan 1,4 milijarde evra.

Za ulaganja u inostranstvu u narednih tri do pet godina ČEZ je izdvojio još 1,7 milijardi evra, pošto ceni da su njegove investicije u inostranstvu do sada bile vrlo rentabilne, a prošle godine su u ukupnoj bruto dobiti učestvovale sa 185 miliona evra.