Besplatni zagrljaji kao lek

Kampanja je inspirisana "pokretom" koji je započeo Australijanac Huan Man koji je u Sidneju stojeći pored transparenta sa natpisom "besplatni zagrljaji" delio zagrljaje svima koji su to poželeli.

Ideja je posredstvom interneta dobila pristalice u celom svetu i prerasla u pravi mali pokret.

Japanski studenti svakog vikenda zaposedaju četvrt Harajuku koja je veoma popularna među mladim Japancima, ali i turistima.

Fizički kontakt među Japancima koji važe za stidljiv narod veoma je redak, zbog čega žitelji Tokija akciju "besplatni zagrljaj" doživljvalju kao iznenađenje pa čak i kao neprijatnost. Mnogi pitaju da li je reč o nekoj sekti. Za razliku od domaćina, strance sve to veoma zabavlja i oni se u mnogo većem broju prepuštaju igri.

Inicijator akcije je Saki Inue koja kaže da je odlučila da je pokrene po povratku iz Los Anđelesa gde je provela godinu dana. Ona ističe da joj je po povratku u Japan nedostajao fizički kontakt sa ljudima.

"Kada sam se vratila bila sam veoma deprimirana. Nisam se dobro osećala. Ljudi su mi se činili tako hladni, tako ravnodušni. Osmeh i bliskost sa ljudima na koje sam navikla u SAD veoma su mi nedostajali", objasnila je ona.

Zagrljaji ne čine deo japanskih običaja. Rukovanje je mnogo raširenije ali se još uvek smatra zapadnjačkim običajem koji je prihvaćen pre svega u krugovima poslovnih ljudi.

Komentarišući neobičnu studentsku inicijativu, psiholog iz Tokija Ori Šimuzu izjavila je da je javno izražavanje nežnosti prirodna i zdrava želja koja bi Japancima mogla samo da čini dobro.

"Samo milovanje majke kod odojčeta izaziva osećaj zaštićenosti, sigurnosti i prihvaćenosti. Efekat je isti i kad su u pitanju odrasle osobe", navela je ona. Ori Šimuzu izrazila je sumnju da bi ackija "besplatni zagrljaj" mogla da bude dugoročno rešenje, ali je ocenila da bi ti fizički kontakti mogli pozitivno da utiču na fenomen nasilja i na stopu samoubistava u Japanu - koja je među najvećim u svetu.