Globalno zagrevanje i konflikti

Kako su upozorili stručnjaci pred početak današnje prve rasprave o klimatkim promenama u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, siromašne zemlje u tropskim regionima Afrike i Azije verovatno će najviše biti pogođenje globalnim otopljavanjem, što bi moglo prouzrokovati tenzije s bogatim nacijama u severnom, umerenom pojasu koje će izbeći najjači uticaj zagrevanja.

"Globalno zagrevanje povećava mogućnost izbijanja konflikata", upozorio je, u izjavi za Rojters, direktor Univerzitetskog instrituta UN za ekologiju i ljudsku bezbednost u Bonu Janoš Bogardi.

Njegov tim prognozira da će klimatske promene, dugoročno gledano, primorati stotine miliona ljudi da napuste domove zbog širenja pustinja i degradacije zemljišta, koji će biti prve posledice globalnog otopljavanja.

Bogardi je ukazao da je sukob u Darfuru, u Sudanu, gde je do sada umrlo oko 200.000 ljudi, "verovatno bio prvi primer" konflikta delimično uzrokovanog degradacijom tla.

Rast nivoa mora kao posledica topljenja lednika, mogao bi na dugi rok dovesti do potapanja velikih delova zemalja, kao što je Bangladeš, i migriranja miliona ljudi, povećavajući izglede za konflikte zbog smanjenja obradivog zemljišta.

"Klimatske promene mogu potencijalno biti veliki bezbednosni problem", slaže se Pol Rodžers, profesor na Bredford univerzitetu u Engleskoj. On je, ipak, ukazao da za sada sporovi oko nafte  imaju veće izglede da izazovu rat nego što to imaju klimatske promene.

Savet bezbednosti UN danas će po prvi put raspravljati o klimatskim promenama. Britanija, koja je predsedava Savetom, predvodnik je u debati, ali nije dobila jaku podršku nekih zemalja, uključujući SAD, koje su među glavnim izazivačima klimatskih promena.

U jednoj studiji vodećih svetskih klimatskih stručnjaka, objavljenoj 6. aprila, upozoreno je da klimatske promene mogu dovesti do nestašice vode i gladi miliona ljudi, većinom u Aziji i Africi, kao i do velikih migracija i širenja bolesti.

"Ekološke probleme bi trebalo uvrstiti u prošireni koncept bezbednosti", smatra direktor Centra za međunarodna klimatska i ekološka istraživanja u Oslu Pal Prestrud.

Bogardi je upozorio da globalno zagrevanje može pojačati podvojenost  bogatih i siromašnih.

U izveštaju od 6. aprila ukazano je da bi neke zemlje, kao što su Kanada, Rusija i mnoge u Evropi, mogle imati koristi od umerenih klimatskih promena, u vidu većeg prinosa useva, na primer.

"Zemlje, kao što su Indija i Kina, i one u Africi verovatno će biti gubitnici. To dalje povećava neujednačenost prirodnih resursa i životnog standarda, što bi moglo podstaći konflikte", ocenio je Bogardi.

"Klimatske izbeglice" se možda neće moći vratiti svojim domovima ako se, na primer, pustinje prošire u podsaharsku Afriku.

Stanovnicima ostrvskih zemalja, kao što je Tuvalu u Tihom okeanu, preti, pak, nestanak njihovih domova pod talasima rastućeg nivoa okeana.

Uništavanje čovekove okoline moglo bi biti i izvor terorizma, navodi Bogardi, podsećajući da je lider Al Kaide Osama bin Laden  2002. optužio SAD da su  "uništile prirodu svojim industrijskim otpadom i štetnim gasovima više nego bilo koja druga nacija u istoriji".

Nemačka - najtoplije od početka merenja?

Nemački meteorolozi ocenili su da bi mesec koji je u toku, mogao da bude najtopliji april od početka merenja vremena, jer je do sada prosečna temperatura za dva stepena veća od aprilskog proseka.

Od petka do danas u velikim delovima Nemačke vladaju temperature između 24 i 28 stepeni.

Istraživači klimatskih promena ističu da, za normalne prilike pretopli april, ne treba odmah da se posmatra i kao rezultat globalnih klimatskih poremećaja.

Jer, svakih deset godina se u aprilu u Nemačkoj zabeleže temperature od oko 30 stepeni, iako doduše krajem meseca, a ne već u prvoj polovini.

Naučnici ipak ističu da su ekstremne vremenske prilike sve češće i da je aprilska situacija "kamenčić u mozaiku klimatskih promena". Upozoreno je da Nemačku čekaju mnogo toplija i suvlja leta, kao i blaže zime sa malo snega i leda, ali mnogo kiše i poplava.

Profesor univerziteta u Hamburgu Hartmut Grasl upozorio je da će, ukoliko se ne preduzmu odgovarajuće mere za zaustavljanje posledica promene klime, dugi vreli i suvi periodi postati pre pravilo nego izuzetak, te da bi to moglo da bude opasno po život mnogih starih i bolesnih ljudi.

Posledice sve toplijeg vremena mogle bi da se osete i na drugi način. Profesor Grasl nije isključio mogućnosti učestalih nestanaka struje, ukoliko zagrejane reke više ne mogu da "obezbede" dovoljno vode za hlađene elektrana. Zamislive su i teškoće u saobraćaju za slučaj prekomernog zagrevanja tračnica i puteva.

Na konferenciji o klimi u Potsdamu juče je Volfgang Kramer, koji je učestvovao u izradi Izveštaja Ujedinjenih nacija o klimi, ocenio da je "promena klime neizbežna činjenica, ali da je pitanje da li će čovečanstvo uspeti da ograniči posledice klimatskih promena ili će one postati nekontrolisane".

Nemački naučnik je ocenio da se na razvoj u narednih 10 do 20 godina više ne može uticati, ali da za period posle toga na raspolaganju stoje opcije zaštite klime i da je samo pitanje da li će biti i primenjene odlučno i blagovremeno.