Dobrodošli u zemlju kašikara!

Zašto govorim o ratnim zločincima, zato što je ovo rukopis uvređenih ratnih veterana koje državni vrh prećutno i tvrdoglavo tetoši, ako im i ne daje svima boračke penzije drži ih u uverenju da su heroji, e, heroji su se nedelju dana posle Uskrsa poigrali zeke i na prozor onome koji se ne divi njihovom junaštvu junački su položili dva jajeta u obliku bombi, ne verujem da se radi o kriminalcima jer potonji imaju u vidu uvek konkretnu i mahom materijalnu dobit, a ratni drugovi su patetični i orni da poradi neke mutne apstrakcije proliju krvcu kako tobožnjeg neprijatelja tako, i još lakše, onoga koga oni u svome samoljubivom plitkoumlju i osiljenosti žigošu kao domaćeg izdajnika; za razliku od crvenih beretki koje je prilikom njihove pobune očinski podržao rekavši mudro da svaki stalež štrajkuje u svojoj radnoj odeći i sa pripadajućim alatom, Koštunica sad nije rekao da se svaka društvena grupa izražava jezikom koji je njoj blizak i koji joj je doneo toliko radosti i toliko vajde, ne, tehnički premijer je tehnički osudio ovu tehnički poluuspelu diverziju ama kao pravnik hotijaše da bude što precizniji pa je osudio napad na stan, a ne napad na stanara, nije bio nadahnut da o Dejanu Anastasijeviću govori kao o petnaest posto duše našeg našeg ipak i još uvek najboljeg nedeljnika.

Na godišnjicu proboja Sremskog fronta složno nisu otišli ni Koštunica ni Tadić, nadmeću se ko će oštrije da izgrdi nemačkog ambasadora koji nije oduševljen njihovom strategijom za večno spasenije Svete zemlje, kao dve revnosne tužibabe ocrnile su Njegovu ekselenciju centrali u Berlinu - kakva bi Srbija bila država kad ne bi imala državnog neprijatelja, Ahtisari je svima dosadio i sam Bog poslal nekog novog da se povodm njegovog hibrisa ujedinimo, Boža Đelić proigrao je poverenje DS-a i može ga povratiti samo udvostručenim radom, poverenje predsednika Republike i predsednika DS-a ponovo je zadobio, ako ga je ikad i gubio, Vojislav Koštunica, kršćanin koji nema srca da nas liši svog mesijanskog talenta, Velja Ilić planira da Srbija kupi deo barske luke, ne bi li bilo bolje da jedno tri doka sam kapariše pa da ih isplati kad sačeka prve plodove klinike ponikle na njegovom gumnu, Vojska Srbije imaće manje od 250 tenkova koji biće organizovani po britanskom uzoru, kao vojnik nisam smeo da napišem kako nas je u spavaoni pedesetoro, jer je neprijatelj moje pismo mogao da presretne te da iz tog podatka sazna mnogo o mojoj kasarni i o celoj JNA, sad ni podaci o tenkovima nisu više vojna tajna, vojna tajna je ko ubi dvojicu vojnika u Topčideru, ko je pomagao glavnooptuženom za zločin u Srebrenici, u Banovcima je srpski domaćin izdevetao Jehovinog svedoka koji mu je doista bio došao u avliju, svedok je nedelju dana docnije bio kod brice i kad je izišao fino podštucovan naleteo je opet na istog građanina i opet izvukao deblji kraj, ali ne može naša država sve Jehovine svedoke da proglasi zaštićenim svedocima, šta je još bilo, u srednjovekovnoj grobnici nadomak Rekovca iskopano je pet kostura na rubu akromegalije, pokojnici među kojima su i dve pripadnice lepšeg pola svi su viši od dva metra, dobrodošli u zemlju košarke, dobrodošli u zemlju kašikara!