Mocart kao lek

Onu sa mojih neponovljivih starih LP-ija, i ovu noviju sa diskova. I onu sa radio stanica koje imaju dobre muzičke urednike. Pop iz osamdesetih opet je u modi. Ko može da odoli da uz njega ne pevuši. Za muziku je potrebno strpljenje iako tako ne izgleda. Muzika se ne sluša ako nervira i odvlači pažnju. Stvorena je da se uz nju uživa.

Mocart? Uvek je bio tu. Ali, naravno da sam u svojim dvadesetim radije slušala popularne bendove i hitove sa svetskih top lista. U vreme hipi pokreta moja generacija je upijala sve što je dolazilo sa Zapada. No, dvadesete ne traju večito. Život sve više postavlja pravila, oblikuje i sputava. Postepeno za mnom ostaju diskoteke, rok koncerti i žurke sa preglasnom muzikom. Dolaze neka nova razmišljanja. I dobro je tako.

On je upravo to i čekao, pravi trenutak da postane deo mog univerzuma. Mocart. Nema pravila odakle treba početi. Izbor isključivo zavisi od našeg sopstvenog senzibiliteta. Svako njegovo delo otkriće nam novog Mocarta, novu boju, nit, dramatičnost. Jedno je sigurno, Mocartova adađa i andanta, te savršeno ljupke i virtuozne deonice nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Svoju bebu sam svojevremeno uspavljivala puštajući tiho klavirski koncert 15 za početak i odmah potom drugi stav koncerta 21 , nesvesna da se i sama prepuštam snu kad mu vreme nije. Ali neponovljivu paperjastu nežnost taktova pružice i drugi stav koncerta za klarinet K 622. Ili možda br. 1 za flautu, odn. flautu i harfu K 299. I još nešto veoma prijatno za slušanje a zašta se retko ko odlučuje pri formiranju svoje diskoteke je koncert za hornu K 495.

Dinamičan ton Divertimenta KV 334 i hor violina u 4. stavu uvek mi obezbede dovoljno endorfina da preguram dan. Kad poželim da mi malo brže zakuca srce pustim “Paris” simfoniju i svaki put se trgnem od erupcije prvih taktova. Isto osećanje izaziva i simfonija “Jupiter”.

Klavirske koncerte, sonate, serenade, fantazije i divertimenta uvek pokušavam da nađem u izvođenju pijaniste Geze Ande koji je uglavnom snimao za “Deutsche Grammophon”, Vladimira Aškenazija ili Stivena Bišopa Kovačevića. Rubinštajn i Vladimir Horovic su tako velika imena da se podrazumevaju sama po sebi. Za simfonije biram izdanja pod dirigentskom palicom Bernštajna, Karajana, Klaudija Abada, Zubina Mehte, uvek od poznatih svetskih izdavača jer samo to garantuje dobar zvuk.

Ima trenutaka kad nam je svega dosta a nemoćni smo da bilo šta promenimo. U takvim momentima svako primenjuje neku svoju terapiju. Ja opet slušam Mocarta. Trudim se da se tako opustim bar jednom u toku dana. Efekat koji na celokupan organizam i psihu ostavlja andante (2. stav) simfonije “Haffner” može se iskazati samo jednom rečju - potpun ekvilibrijum. Odslušajte ga dva-tri puta za redom. Pustite da vam mili po slepoočnicama i postepeno kao plima preplavi telo. Osetićete kako vas u zagrljaj primaju vode toplog mora, ili još lepše, neke ruke samo vama odane. Mocart ima moć da vas transponuje gde god želite. Neka ova seansa postane deo vašeg života. Rezultat je blagotvoran. Sredićete misli, opustiti mišiće, nestaće grč među obrvama. Slušanjem poslednja dva stava – menuetto i finale presto, bliži se finalni krešendo koji će vam svojim savršeno komponovanim tonovima, pružiti bestelesno blaženstvo. Ovo nije prazna priča.

“On proizvodi efekat kakav drugi nemaju. Izuzetak među izuzecima, on ima moć da oslobađa, leči, pa čak i da isceljuje”*, reči su Dr. Alfreda Tomatisa, koji je tri decenije posvetio istraživanju upotrebe Mocartove muzike. 

Već nekoliko godina, britanski lekari zvanično koriste Mocartovu muziku kao vid terapije za depresivna stanja na jednoj klinici. Ova praksa međutim, nije novost. Dugi niz godina, oplemenjujući efekat muzike, posebno Mocartove, primenjuje se u ublažavanju najrazličitijih tegoba. Bez obzira na ukuse i afinitete, Mocartova muzika na nas ima umirujući uticaj.  

Tako, pojedine kompozicije, kao što su “Lacrimosa” iz Rekvijema, simfonija 39, koncert za klavir 12, emituju posebne frekvencije koje omogućavaju telu da aktivira svoj imuni sistem. Muzika klavirskog koncerta 6, prepuna je vedrine i poboljšava nam raspoloženje dejstvom svojih treperavih tonova. Neiscrpna inventivnost Mocartova uvodi nas u bogatstvo poetskog naboja klavirskog koncerta 23. Tanana lepota koncerta 27, poslednjeg koji je Mocart komponovao za klavir, možda pruža baš one vibracije koje nama odgovaraju. Prepuštajući se intimnom lirskom filingu, shvatamo da nas obuzima jedno potpuno novo emotivno stanje. Neprekidne promene boja koje upijajamo svim svojim bićem, suptilno menjaju naše moždane funkcije, disanje, puls, odstranjuju tugu, glavobolje i opuštaju mišiće.

Mocartove simfonije izražavaju svu kompleksnost njegovog genija.

Simfonija “Jupiter” kao što joj ime nagoveštava, sublimira svojim tonovima svu veličinu boga neba, svetlosti i munje. Kad slikam, daje mi elan, kad sam okružena bukom, omogućuje mi da održim koncentraciju. Često na tren zažmurim da bolje upijem tonove. To svest ne dopušta da ono što registruje oko umanji užitak onoga što registruje sluh. Muzika je moj lekovit napitak koji me isceljuje.

Za Mocartove opere se opredeljuju oni koji vole ovu formu. Poznato je da mogu da je izvode samo pevači nadprosečnih glasovnih mogućnosti. Za početak pogledajte “Don Đovanija” u Narodnom pozorištu i “Cosi fan tutte” u Madlenijanumu. Nadajmo se da će se uskoro ponovo na repertoaru naći “Čarobna frula” i “Figarova ženidba”. Ali to je tek vrh ledenog brega. Mocart ih je komponovao 17. Kolarac preko cele godine nudi sasvim solidan program. Ako volite toplu boju Mocartove violine, pođite do čarobne koncertne dvorane Gvarnerijus. Počnite sa violinskim koncertima 3. i 4. Kad jednom savladate veštinu stapanja sa Mocartom, shvatićete da ste druga osoba.

Kao što poznavaoci joge i zena dobro vladaju veštinom meditacije, vi ćete pomoću ove blagotvorne muzike uspeti da pregurate napetosti savremenog vremena.  

Beogradsko tržište je sasvim dobro snabdeveno klasikom. Ali imajući u vidu da je Mocart za sobom ostavio 626 velikih kompozicija, odakle početi i kako se snaći? Mislim da je najsigurnije prvo kupiti disk sa skraćenim verzijama najpopularnijih dela, koja se obično izdaju pod nazivom “The Best of Mozart”. Na taj način imaćete priliku da čujete odlomke većeg broja dela, napraviti svoj izbor i sledeći put kupiti u celosti ono što vam se najviše dopada. Još lakše će vam biti ako među prijateljima imate muzičkog stručnjaka.

Mocart nije ni slutio da će njegova muzika koju je stvarao sa takvim nadahnućem, dobiti u 20. veku isceljujuća svojstva. Jubilej velikog genija, 250 godina od rođenja, proslavljen je prošle godine, ali praznik Mocartove muzike je za sva vremena. Njegov neponovljiv opus zahteva ogromno strpljenje i mnogo sati slušanja. I što ga više slušate shvatate da je on “sagovornik za ceo život”, kako je neko lepo rekao**. Šta bi tek bilo da je poživeo duže.

** citiram reči urednika Kluba ljubitelja pozorišta

* citat iz knjige “Mocartov efekat” Dona Kembela