Preduskršnji prospekt

Objavljivanjem prospekta za privatizaciju Studija B na neradni dan, Veliki petak, država Srbija dodala je ubrzanje inače neočekivanoj brzini kojom je prvi među javnim elektronskim medijima dat na prodaju. Oprljeni nedavnim požarom čije posledice još nisu sanirane do kraja (što ozbiljno može umanjiti prodajnu cenu) i zatečeni vanredno kratkim rokom za prijavu (u zakonskih sedam dana umešali su se vikend i dva neradna dana), zaposleni u ovoj gledanoj beogradskoj televiziji svoj sud su izrekli kroz rečito pitanje da li je ispoljena žurba plod nesmotrenosti, ili drugih okolnosti?

Iako je s izuzetkom Vlade Srbije teško uprti prstom u nekoga, odgovor koji se nameće isključuje nesmotrenost, tim pre što ugled i uticaj najveće gradske televizije u Srbiji toliko prevazilazi prestoničke okvire da se i danas može govoriti o posebnom oblikovanju javnog mnjenja. Reč je, dabome, o mislećem sloju ljudi koji se ne zadovoljavaju serviranim i friziranim informacijama, već žele suočavanje s istinom, bilo da je reč o ubistvu Zorana Đinđića, Srebrenici, Kosovu, EU, Mladiću, novoj vladi, Belefu, turbo folku, Zelenom vencu, sportu... Kao kuća koja se u meri u kojoj to opstanak dozvoljava opire rastućoj komercijalizaciji, Studio B je ponovo, kao i u minulim Miloševićevim vremenima, mera profesionalnosti i otvorenosti koja prevashodno podrazumeva oštricu kritike upućene vladajućim krugovima. Otvaranjem završnog kruga privatizacije Studija B vlast je odgovorila na vrlo očigledan način.

Da ne bude zabune, privatizacija lokalnih medija ne samo da je teška, već je i neumesno zaustavljati je u ovoj fazi tranzicije. Mediji nisu izuzeti iz društva, pa ne mogu biti ni izvan svojinskih tokova, bez obzira na notornu činjenicu da je privatizacija traljavo vođena, što je, kada je reč o novinama, u više slučajeva već rezultiralo gušenjem i zamiranjem ili njihovim pretvaranjem u pokvarenu robu lokalnih moćnika. Za televizijama, posebno onima koje kao Studio B imaju dozvolu za emitovanje, razrađen program, razuđeno tržište i solidnu imovinu (2,8 miliona evra), jagma će, srazmerno mogućem dobitku, biti daleko veća.

Očigledno je, naime, da su političari određene provenijencije, baš kao i tajkuni koji ih izdržavaju, ispravno shvatili moć medija pa stavljaju svoje šape na njih. Bilo zbog toga da pišu i govore ono što vlasnici i vlastodršci žele, bilo zbog toga da ne pišu i ćute o onome što vlasnici i vlastodršci rade. Studio B je u tom pogledu idealan kao meta i kao upozorenje ostalima: njegovom privatizacijom Beograd će dobiti još jednu kopiju Pinka ili RTS, a vlast neće morati da brine o onome što se sprema na 22. spratu Beograđanke. Prospekt na Veliki petak je, valjda, za sreću budućem kupcu.