Nove antiratne pesme u SAD

Najpoznatiji je slučaj teksaške ženske kantri grupe Diksi Čiks čije su članice dobijale i pretnje smrću zbog izjava da ih je sramota što predsednik potiče iz njihove države.

U međuvremenu, sve više poznatih američkih izvođača ne krije svoje nezadovoljstvo politikom Bušove administracije i čini se da muzički pravac antiratnih, protestnih pesama rođen krajem šezdesetih u Americi, postaje aktuelan u 21. veku.

Oživljavanje tradicije protesta

Mnogi američki kantri, bluz, pop i rock pevači oživljavaju tradiciju protestne pesme u svojoj zemlji.

Jedan od njih je Brus Springstin. On je objavio novi album i upravo je na svetskoj turneji u okviru koje je u ponedeljak svirao u Londonu.

Na koncertu je bio i Pol Ris, urednik muzičkog magazina Kju.

Brus Springstin je oduvek pevao o američkoj radničkoj klasi. Na nekoliko poslednjih albuma bavio se sudbinama imigranata u pograničnim gradovima ka Meksiku. Među prvima je počeo da se u svojim pesmama bavi Amerikom posle 11. septembra. Poznato je da je pred poslednje predsedničke izbore, sa grupama Perl Džem i R.E.M. održavao koncerte u korist Bušovog protiv kandidata Džona Kerija. Mislim da nikada nije krio da je sklon demokratama, kaže Ris.

Građanski rat u SAD kao metafora za Irak

Na poslednjem albumu Springstin je obradio neke stare pesme iz vremena američkog građanskog rata, ali očita je aluzija na ono što se trenutno događa u Iraku.

Tu su i pesme o raseljenim ljudima iz vremena depresije, koje danas zapravo govore o Amerikancima koji su ostali bez svojih domova posle uragana Katrina, dodaje urednik magazina Kju govoreći posle Springstinovog koncerta u Londonu.

Protest i zbog Katrine

Čarli Maselvajt jedan je od najpoznatijih bluz muzičara na svetu. Tokom četrdesetogodišnje karijere nastupao je sa svim legendama bluza, od Madija Votersa do Džona Li Hukera.

Njegov poslednji album, 'Delta Hardware'razlikuje se od prethodnih.

Prvi put je,naime, napisao protestne pesme. Na to ga je, kaže za BBC, naterala američka vlada svojim odnosom prema stradalima u uraganu Katrina.

'Crna voda je pesma o poplavi u Nju Orleansu posle uragana Katrina. Stvari ne izgledaju dobro i mislim da će pre ići na gore, nego na bolje. Prema drugim stvarima u životu imam uglavnom pozitivan stav, ali, čoveče, politika smrdi', objašnjava Maselvajt.

Vašington 'ne haje za siromašne'

Siromašni ljudi su nevidljivi ljudi. Oni nemaju para, oni ne glasaju. Kako sada stoje stvari, u Vašingtonu za takve nije briga. Ja inače izbegavam da pevam o takvim stvarima, publika dolazi na koncerte da bi se zabavila, a ne da bi padala u očajanje. Osim toga ima ih mnogo koji se sa mnom ne slažu. Ali dogorelo je do nokata i osetio sam da nešto moram da kažem.

Maselvajt kaže da je bio mobilisan na akcije jer je i na svojoj koži osetio posledice Katrine.

Bilo je stvarno grozno. Imam prijatelje i rođake koji žive u tom delu sveta. Slušao sam kroz šta ljudi prolaze i pogodio me je nedostatak reakcije vlasti. Idu unaokolo i pričaju 'Mi smo tu, mi vas štitimo od terorista'. A onda naiđe oluja i svima je jasno šta će se desiti. I to se konačno i desi.... Oni još uvek tamo nisu popravili stanje. Sve je to jedna predstava...

Nil Jang direktniji od ostalih

U antiratnom angažmanu, najdalje je u poslednje vreme otišao Nil Jang koji na novom albumu pod nazivom 'Živeti sa ratom' iz pesme u pesmu direktno napada šefa Bele kuće.

Album se za sada može kupiti samo na internetu.

Nil Jang, poznat po svojim antiratnim stavovima još od vremena Vudstoka s kraja šezdesetih, kaže da očekuje snažne kritike ali tvrdi da niko nema pravo da mu uskrati slobodu govora... čak ni kada u jednoj od pesama direktno poziva Amerikance da svrgnu Džordža Buša sa položaja pevajući:

'opozovimo doživotno predsednika
koji nam je zemlju poveo u rat
zloupotrebio dobijeno poverenje
i sav naš novac bacio kroz vrata'

BBC Serbian