Regina Spektor – Begin To Hope

Regina je Ruskinja iz Bronksa. Ovo sočno poreklo, međutim, skoro i da se ne oseća u njenoj muzici. Praktično stasala u Americi, Regina je još u Sovjetskom Savezu bila trovana kapitalističkom zabavom putem piratizovanih kaseta svoga oca. Preseljenje u grad-svet samo je doprinelo tome da ukorenjena amerikanofilija pronađe svoje, gotovo utopijsko, uhlebljenje u tekućoj tradiciji svakojakog kosmopolitizma. Iako je već prvim izdanjima (11:11 i Soviet Kitsch) demonstrirala da odlično parira domaćim anti-folk izdanjima, u Regininim setnim prebiranjima po klaviru mogla se povremeno nazreti tradicija ruskih šansonjera koji su šezdesetih godina umeli da razneže i tvrdo partijsko srce (pre dve godine mlađana Julia Vorontsova objavila je album From St. Petersburg With Love /Abaton Book/ sa „na-ruskom“ verzijom anti-folk pesmama koje su anti-folk skoro koliko i Reginine). Obzirom da sam anti-folk nije formulisan „anti“-autorstvom svojih tvoraca nego odbijanjem formalnih odlika matičnog žanra, nije lako odrediti šta je u Regininoj sabotaži folka izvorno doneseno iz Rusije, a šta je „samo“ preuzeto sa lica mesta. Iako to dovodi u nezgodan položaj domaće autore, možda je najpoštenije reći da je sama njena odluka da se pozabavi anti-folkom, da ide protiv strukture i forme, da se okrene andergraundu „najruskija“ stvar u celoj priči.

Warner, nad-izdavač Sire Records, oduvek je bio naklonjen ženskim, kant-autorskim figurama, i jasno je već letimičnim uvidom u karijere nekih od njihovih vedeta poput Madonne, Tori Amos, Tracy Chapman ili Alanis Morrissette, da su sa istima ostvarili neverovatan uspeh i stvorili neku vrstu neozvaničene filijale za lansiranje istih. U tom smislu, Regina je varijanta najuspešnijih modela. Tori Amos je direktna referenca zbog klavira, kao neodvojivog pratioca, ali i zbog tematike kojoj se radikalnoj introspekciji-sklona autorka često predavala. Regina, možda, ima manje piskutav glas i slabije ambicije. Moglo bi se reći da sa Alanis deli temperament u onoj meri u kojoj mlađa sestra ne želi da liči na stariju, s tim što je Regina znatno „klasičnije“ emotivna u svom tretmanu ljubavnih odnosa.

Jasno je, i to je treći aspekat, da je neko želeo da sa Reginom mlađem, ženskom naraštaju, koji jurca za njenim pajtosima The Strokes (njen prvi mejnstrim angažman bila je b-strana njihovog singla, pesma Modern Girls And Old Fashioned Men), „proda“ priču o samo-svesnoj autorki koja nije pre-dramatična kao Tori, pre-ambiciozna kao Alanis, pre-politična kao Liz Phair i pre-bleda kao Michelle Branch (ili bilo koja od plejade MTV-friendly autorki za „mame & ćerke“). Ono što neće ići lako je da se publika nenavikla da „obraća puno pažnje“ ubedi da i klavir može biti gitara, ali i da Reginin osebujni folk-pop dužom konzumacijom nadomešćuje i nečitanje knjiga, odnosno da neki njeni ženski pristupi (iako kao „s kraja XIX veka“) danas mogu biti artikulirajuća sredstva za žensku kulturu ili svest, kao i da proto-feministički model ne mora uvek biti „žena sa k****m“ (ili m****a)

Begin To Hope ne uspeva da sve ove aspekte učini nezanimljivijim od svoje autorke, ali uspeva da ih efektno poveže u jednu celinu i tako odgovori pozitivnim rezultatom. Uvodna Fidelity je jedna od tri pesme koje bi mogle da povampire karijeru zagubljenih Ben Folds Five. Sa Better ostavljen je prolaz, ako to situacija bude zahtevala, da Regina izraste u novu Liz, dok 20 Years Of Snow nezajažljivim kritičarima nudi solidno parče art/anti-folka kakvim se tendenciozno bave Jana Hunter, Diane Cluck ili Joanna Newsom. That Time deluje kao uzvraćena ljubavna pesma Julianu Casablancasu, dok u, trenutno, najzanimljivije pesme spadaju Hotel Song, prva anti-folk improvizacija na Wake Me Up Before You Go Go, dueta Wham!, i dirljivi omaž Billy Holiday u Lady.

Ukoliko imate strpljenja da ugostite Reginu na više od 10ak slušanja, pronaćićete u njoj mnogo ugodnijeg partnera od većine anti-folk diva, jednog koji je kontinuirano spreman da vam nudi isto, ali nesposoban da vas od prilike do prilike (ne)prijatno iznenađuje. Zato strpljenje zaslužuje skoro 8 od 10, dok potraga za iznenađenjima pruža samo * * *.

Slobodan Vujanović

Ukoliko vam se album nije dopao nema smisla da trošite pare ili vreme za download na:

Tori Amos - Little Earthquakes (East West, 1992)

Martha Wainwright (Drowned in Sound, 2005)

Ani Difranco - Knuckle Down (Righteous Babe, 2005)

Alanis Morissette - Jagged Little Pill (Maverick, 1995)