Razno
Na današnji dan, 3. jun
Danas je sreda, 3. jun. Ovo su istorijski događaji koji su obeležili današnji datum.
0:00
3.6.2026.
1 h
Sreda, 01.11.2006.
16:55
The Killers - Sam's Town
Sudeći po pompeznim najavama, ovaj album je Killersima trebalo da bude ono što je pre desetak godina "(What's the Story) Morning Glory" bio za Oasis. Drugi, često prekretnički stepenik trebalo bi da pokaže gde se nalaze, kako su napredovali, koliki su im dometi. Mnogi vole da kažu kako su u međuvremenu postali zreliji, sigurniji, što u ovom slučaju sugerišu benaflekovski brkovi i elegantne crne košulje.
Agresivna medijska kampanja i tempiranje ukusa zamišljene većine nesumnjivo će pomoći da zagospodare top listama i ostanu tinejdžerski heroji. Međutim, na samom početku uočava se raskorak između ambicija i mogućnosti.
Sasvim je jasno da ova četvorka iz Vegasa nikada nije bežala od mainstreama, naprotiv. Prethodni "Hot Fuss" nedvosmisleno se pozivao na vedru brit- i synth-pop tradiciju, karakterišući pevača Brendona Flowersa kao velikog anglofila. Reći ću samo da su energičnim, lako pamtljivim refrenima fino pristajali uz Kaiser Chiefs i Hot Hot Heat u dnevnom radijskom programu kao i na alternativnim podijumima za igru. New Order, Pet Shop Boys i Cure pominjani su kao veliki uzori. Ne sme se zaboraviti da je tajming bio gotovo savršen. Nakon garažnog i novotalasnog revivala na početku milenijuma, njihov povratak sintetičkim sintisajzerima lako je pronašao odgovarajuće mesto u sveopštoj pomami za zvukom '80-ih, koja nije zaobišla ni naš KST. Uz zdušnu podršku MTV-a, britanske štampe i uticajnih kolega Coldplay, atomskom brzinom došli su do svetske turneje i višemilionskog tiraža. Odnosno, našli su se u poziciji koju mnogi priželjkuju, ali gde zahtevi i očekivanja znatno rastu.
Imajući to u vidu, "Sam's Town" (nazvan po kazinu iz rodnog grada) je od omota, upadljivih gitarskih rifova do tipičnih američkih motiva (koji prema njihovim rečima "ukazuju na prave kulturne vrednosti"), daleko bliži stadionskim, U2 pretenzijama. Što ne mora samo po sebi biti loše, da tu ne počinju i prvi problemi. Na to ukazuju nazivi "enterlude" i "exitlude," aludirajući na ambiciozno širi koncept, koji do kraja ostaje nerazjašnjen. Dok su Strokesi uspeli da se regenerišu, a Franz Ferdinand zaintrigirali novim detaljima u okviru svedenog žanra, Killersi kao da se toliko trude da ne razočaraju, da i ne pokušavaju da nas na bilo koji način iznenade. Ruku na srce, vide se tu ideje i napor, koje je ipak pojela umerenost. Ona koja nikom ne bode oči, dakle nema rasplinjavanja ni manevrisanja, ali ni očekivanog osveženja.
Uprkos spoljašnjem gitarskom šarenilu pesama poput "Bling (Confession of a King)" i "For Reasons Unknown" (za šta su mahom zaslužni iskusni U2/Depeche Mode producenti Alan Moulder i Flood), ne može se zamaskirati činjenica da je ovo nedovršeno, predvidivo i nadasve - izuzetno prosečno izdanje. Pesme kao da su rađene po uzorku marketinških stručnjaka, gde je holivudski imidž benda i stvaranje idealne podloge za sledeću "starbucks" kampanju važnije od eventualnog slušalačkog uživljavanja. A tu ne pomaže ni pozivanje veličanstvenog Tima Burtona. Mada se mora priznati da su "When You Were Young" i "Read My Mind" zarazni radijski ziceri, "sporije" pesme najviše škripe, čineći u pojedinim trenucima da i tih 3-4 minuta deluju zamorni kao čekanje na poštanskim šalterima. Ostali tekstovi o mladalačkim iluzijama, ljubavi i konstantnom preispitivanju, često su srednjoškolski pretenciozni, dok su vokali utonirani, prijatni, ali nekako bezbojni.
"Sam's Town" je ok kao podloga dok surfujete po netu ili prelistavate novine. Ipak, nećete zbog njega skrenuti pogled ili iskočiti iz stolice. Nažalost, i nakon više preslušavanja utisak ostaje isti. Možda i taj poslednji album Strokesa ne zvuči toliko loše?
Sonja Rajin
Sasvim je jasno da ova četvorka iz Vegasa nikada nije bežala od mainstreama, naprotiv. Prethodni "Hot Fuss" nedvosmisleno se pozivao na vedru brit- i synth-pop tradiciju, karakterišući pevača Brendona Flowersa kao velikog anglofila. Reći ću samo da su energičnim, lako pamtljivim refrenima fino pristajali uz Kaiser Chiefs i Hot Hot Heat u dnevnom radijskom programu kao i na alternativnim podijumima za igru. New Order, Pet Shop Boys i Cure pominjani su kao veliki uzori. Ne sme se zaboraviti da je tajming bio gotovo savršen. Nakon garažnog i novotalasnog revivala na početku milenijuma, njihov povratak sintetičkim sintisajzerima lako je pronašao odgovarajuće mesto u sveopštoj pomami za zvukom '80-ih, koja nije zaobišla ni naš KST. Uz zdušnu podršku MTV-a, britanske štampe i uticajnih kolega Coldplay, atomskom brzinom došli su do svetske turneje i višemilionskog tiraža. Odnosno, našli su se u poziciji koju mnogi priželjkuju, ali gde zahtevi i očekivanja znatno rastu.
Imajući to u vidu, "Sam's Town" (nazvan po kazinu iz rodnog grada) je od omota, upadljivih gitarskih rifova do tipičnih američkih motiva (koji prema njihovim rečima "ukazuju na prave kulturne vrednosti"), daleko bliži stadionskim, U2 pretenzijama. Što ne mora samo po sebi biti loše, da tu ne počinju i prvi problemi. Na to ukazuju nazivi "enterlude" i "exitlude," aludirajući na ambiciozno širi koncept, koji do kraja ostaje nerazjašnjen. Dok su Strokesi uspeli da se regenerišu, a Franz Ferdinand zaintrigirali novim detaljima u okviru svedenog žanra, Killersi kao da se toliko trude da ne razočaraju, da i ne pokušavaju da nas na bilo koji način iznenade. Ruku na srce, vide se tu ideje i napor, koje je ipak pojela umerenost. Ona koja nikom ne bode oči, dakle nema rasplinjavanja ni manevrisanja, ali ni očekivanog osveženja.
Uprkos spoljašnjem gitarskom šarenilu pesama poput "Bling (Confession of a King)" i "For Reasons Unknown" (za šta su mahom zaslužni iskusni U2/Depeche Mode producenti Alan Moulder i Flood), ne može se zamaskirati činjenica da je ovo nedovršeno, predvidivo i nadasve - izuzetno prosečno izdanje. Pesme kao da su rađene po uzorku marketinških stručnjaka, gde je holivudski imidž benda i stvaranje idealne podloge za sledeću "starbucks" kampanju važnije od eventualnog slušalačkog uživljavanja. A tu ne pomaže ni pozivanje veličanstvenog Tima Burtona. Mada se mora priznati da su "When You Were Young" i "Read My Mind" zarazni radijski ziceri, "sporije" pesme najviše škripe, čineći u pojedinim trenucima da i tih 3-4 minuta deluju zamorni kao čekanje na poštanskim šalterima. Ostali tekstovi o mladalačkim iluzijama, ljubavi i konstantnom preispitivanju, često su srednjoškolski pretenciozni, dok su vokali utonirani, prijatni, ali nekako bezbojni.
"Sam's Town" je ok kao podloga dok surfujete po netu ili prelistavate novine. Ipak, nećete zbog njega skrenuti pogled ili iskočiti iz stolice. Nažalost, i nakon više preslušavanja utisak ostaje isti. Možda i taj poslednji album Strokesa ne zvuči toliko loše?
Sonja Rajin
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 0
Pogledaj komentare