Iranska kriza podiže cenu nafte

Analitičari navode da je najnovije poskupljenje glavne energetske sirovine izazvano jačanjem napetosti između Irana i Zapada, posle uvođenja strožih sankcija Ujedinjenih nacija prema toj zemlji i krize nastale hapšenjem britanskih mornara u regionu Zaliva.

Trend poskupljenja nafte osetio se i s druge strane Atlantika, gde je na Merkantilnoj berzi u Njujorku barel (159 litara), za aprilske isporuke, poskupeo za više od 60 centi, na blizu 63 dolara.

Cena nafte dospela je sada na najviši nivo za protekla tri meseca zbog straha da bi širenje sukoba, pošto je Iran proteklog vikenda uhapsio 15 britanskih mornara, tvrdeći da su ušli u iranske teritorijalne vode, moglo da izazove poremećaj u izvozu nafte iz Persijskog zaliva.

Napetost između Irana i Zapada pojačana je uvođenjem strožih sankcija UN Teheranu proteklog vikenda, zbog odbijanja Irana da obustavi obogaćivanje uranijuma.

Iranski predsednik Mahmud Ahmadinežad je juče izjavio da najnovije sankcije UN neće zaustaviti obogaćivanje uranijuma u zemlji "ni za sekund".

Teheran odbija tvrdnje da je njegov atomski program, kako tvrde SAD, namenjen proizvodnji oružja za masovno uništenje, već tvrdi da mu je cilj isključivo proizvodnja struje.

Analitičari ukazuju da su najnoviji događaji oko Irana doprineli skoku cena nafte i da bi lako mogla da se vrati premija na politički rizik koja ide uz cenu i praktično je uvećava.

Napetost između Irana i Britanije predstavlja dodatni element koji će tržište nafte morati da uzme u obzir i koji dodatno komplikuje situaciju, kažu analitičari.

Iran je bitan igrač na globalnom naftnom tržištu, jer je četvrti na listi najvećih svetskih izvoznika, sa isporukama od 2,2 miliona barela dnevno.

U svetu se sada proizvodi oko 85 miliona barela nafte dnevno, a više od petine globalne produkcije osnovne energetske sirovine daju zemlje Bliskog istoka, među kojima su ključne Saudijska Arabija, Iran, Irak i nekoliko malenih emirata u regionu Zaliva.

Iran: Britanci "dobro i zdravo"

Uhapšeni britanski vojnici su u Iranu "dobro i zdravo", preneli su iranski zvaničnici britanskom ambasadoru u Teheranu Džefriju Adamsu, saopštio je Forin ofis u Londonu.

Nema, međutim, još odgovora na britanski zahtev, koji je i danas ponovio ambasador Adams, da se uhapšenim vojnicima dozvoli takozvani "konzularni pristup", navodi se u saopštenju Forin ofisa.

Zvanično, Britanija još ne zna gde se tačno nalazi 15 mornara i marinaca koje su iranske vlasti uhapsile prošlog petka tokom njihove patrole u morskom zalivu Šat al-Arab na iransko-iračkoj granici.

Šef Forin ofisa Margaret Beket je juče telefonom razgovarala sa iranskim ministrom inostranih poslova Manučerom Motakijem ali, kako saznaje BBC, nikakav dogovor nije postignut.

Motaki je najavio mogućnost da bi uhapšenim britanskim vojnicima, među kojima je i jedna žena, moglo da se sudi za špijunažu.

Irak traži od Irana da oslobodi marince

Šef iračke diplomatije Hošijar Zebari zatražio je od Irana da oslobodi 15 britanskih marinaca, saopštilo je danas Ministarstvo inostranih poslova Iraka.

Zebari je sinoć, u telefonskom razgovoru, obavestio iranskog ministra inostranih poslova Manučera Motakija da su, "prema podacima koji su na raspolaganju iračkim vlastima, Britanci uhvaćeni u iračkim teritorijalnim vodama", javio je Rojters.

Napominjući da su oni radili u okviru multinacionalnih snaga, uz pristanak iračke vlade i u skladu sa rezolucijama Saveta bezbednosti UN, irački ministar je zatražio da budu oslobođeni i da se taj slučaj rešava na "pametan način".