Država mora da stegne kaiš

Upozorenje Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), upućeno nakon njihove višednevne posete Srbiji i posle okončanja finansijskog aranžmana, trebalo bi shvatiti veoma ozbiljno. I domaći ekonomisti slažu se sa preporukom ove finansijske institucije: u naredna tri meseca mora da se nastavi sa privremenim finansiranjem budžeta, da se promeni način trošenja novca iz nacionalnog investicionog plana, kao i da se plate u javnom i državnom sektoru više ne povećavaju.

U protivnom, ekonomska budućnost biće još neizvesnija, rašće balast inflacije, a delimično će biti ugroženi i privredni rast i nova radna mesta.
Prof. dr Dejan Erić, direktor Instituta ekonomskih nauka, ističe da treba ozbiljno shvatiti upozorenje MMF-a. Po njegovim rečima, već se osećaju prve posledice neformiranja vlade. Posebno zabrinjava porast plata u javnom sektoru, što je dovelo do deficita u budžetu u odnosu na bruto društveni proizvod.

- Poseban akcenat MMF-a stavljen je na deficit tekućeg platnog bilansa, odnosno rast spoljnog duga. Konačno, dobili smo vrlo ozbiljno upozorenje o svim opasnostima privremenog finansiranja u dužem periodu, što je još jedan znak političarima da sednu i dogovore se o formiranju vlade - naglašava prof. dr Dejan Erić.

Primedba MMF-a je, između ostalog, opravdana i kada je reč o trošenju novca iz nacionalnog investicionog plana, ukazuje dr Zoran Popov, savetnik Ekonomskog instituta u Beogradu, a što je čista kreacija političara u predizbornom periodu.

- NIP je van sistema jer ne znate kako se donose odluke o trošenju, šta se finansira, ko kontroliše, ko obavlja nadzor... NIP bi morao da bude pod direktnom kontrolom Vlade i Narodne skupštine - smatra dr Popov i tvrdi da se sadašnja politička nestabilnost odražava na ekonomsku stvarnost i stabilnost. Prema mišljenju našeg sagovornika, ovakvo stanje će doprineti rastu cena, ali i mogućem neopravdanom povećanju zarada.
- Upozoravajući signali iz privrede stižu preko prevelike javne potrošnje, koja se dodatno zahuktala početkom ove godine usled nekontrolisanog rasta zarada u javnom sektoru, kao i skoka pojedinih cena komunalnih usluga - kaže ekonomista Saša Đogović.

U aprilu se očekuje i najavljeno poskupljenja električne energije, čiji će se efekti tek osetiti.

- Imajući to u vidu, tvrdim da žarište i dalje bukti i da će biti glavna inicijalna kapisla za razmah virusa inflacije. Zato svakako treba preduzeti sve mere u pravcu redukovanja javne potrošnje. To podrazumeva transformaciju državne uprave, ali i restrukturiranje javnih preduzeća kojima se daju subvencije iz budžeta. Naravno, jedan od pritisaka na inflacione tokove je i nacionalni investicioni plan, čiju strukturu i dinamiku trošenja treba dobro isplanirati - ističe Đogović.

Kako je on objasnio, postoji opravdana bojazan od pojačanih inflatornih pritisaka, koji se stvaraju usled povećanog nekomercijalnog rizika i smanjenja direktnih stranih investicija. A ako nema novih ulaganja, neće biti ni novih radnih mesta - zaključuje Đogović. Hitno formiranje vlade, pa budžet

Dr Slobodan Milosavljević, predsednik Privredne komore Srbije, ističe da je restrukturiranje javnog sektora i dalje sporo.
Činjenica je da je 360.000 radnika i dalje u sektoru društvene i državne svojine i tu se nalaze najveći izvori rasta zarada u prošloj godini.
- Postoje koraci koji mogu da nas izvedu iz ove situacije: prvi je formiranje vlade, drugi je usvajanje novog budžeta za 2007. godinu, koji će biti restriktrivniji u odnosu na predloženi i na one iz prethodnih godina. Zatim je potrebno usklađivanje zakona sa Ustavom, a što nije počelo. Takođe, neophodna je promena prioriteta nacionalnog investicionog plana, kako bi on bio u korist privrede - ističe dr Milosavljević.