Budimpešta pod "opsadom"

Sutra se obeležava revolucija iz 1848-1849. godine, a preduzete su mere predostrožnosti kako se ne bi ponovili sukobi od 23. okrobra prošle godine, kada se slavilo pola veka od ustanka protiv sovjetskog prisustva. Posebna pažnja posvećena je organizacijama radikalne desnice, koji su i u ranijim prilikama, septembra i oktobra prošle godine, bili glavni inicijatori nemilih događaja.

To se, pre svega, odnosi na Grupu "Savest 88", Omladinski pokret "64 županije", Mađarsku partiju pravde i života i "Novu desnicu".

Najveći miting se sutra očekuje na peštanskoj strani Eržebet mosta, upravo tamo gde su se demonstranti 23. oktobra 2006. zabarikadirali nakon sukoba s policijom ispred obližnjeg hotela "Astorija".

I ovoga puta organizator je opozicioni Savez demokratske omladine (Fides) i ponovo će govoriti njegov lider i bivši premijer Viktor Orban.

U sedištu policije u Budimpešti otvoren je operativni centar, odakle će se upravljati svim potezima čuvara reda. Tu će moći da se prate i snimci oko 100 nedavno postavljenih kamera, koji će pokrivati sve osetljive delove mađarske prestonice.

Policajci ovoga puta neće biti pod punom ratnom opremom, kao prilikom prethodnih demonstracija, ali će i dalje imati pravo da pucaju gumenim mecima, ali samo u noge nasilnika.

Sem toga, nosiće na sebi identifikacione bedževe, kako bi se znalo ko je, eventualno, prenebregao ovlašćenja.

Prethodnih nekoliko dana privedeno je više osoba za koje se sumnjalo da bi mogli da izazovu nerede, a pretresen je i veći broj stanova u kojima su pronađeni molotovljevi kokteli i drugo priručno oružje.

Godišnjica revolucije Lajoša Košuta i Šandora Petefija i ustanak protiv Habsburške monarhije će, kako se očekuje, ipak biti obeležena skromnije nego prethodnih godina.

Predsednik Laslo Šoljom je, odlaskom među sunarodnike u Rumuniji, izbegao da učestvuje na tradicionalnom podizanju zastave na Košutovom trgu ispred Parlamenta, a ni na centralnoj svečanosti kod Nacionalnog muzeja neće se čuti najviši državni funkcioneri.

Premijer Ferenc Đurčanj je pozvao da se 159-godišnjica značajnog istorijskog događaja liši svakodnevne politike i partijskih obeležja, a on sam govoriće na jednoj prigodnoj priredbi u Palati umetnosti u Budimpešti.