Nema daljih pregovora

Kao što se i očekivalo, poslednja runda bečkih pregovora Beograda i Prištine na najvišem nivou nije donela nikakav rezultat. Srpski i albanski zvaničnici imaju potpuno različito viđenje političke budućnosti Kosova. Međunarodnom posredniku Martiju Ahtisariju nije ostalo drugo, nego da konstatuje da su "iscrpljene sve mogućnosti kompromisa i da daljih pregovora neće biti".

Ne po prvi put, balkanski političari regulisanje međusobnih odnosa prepuštaju ozbiljnijim centrima moći u svetu. Sledeća adresa na kojoj će se razmatrati kosovski problem je Savet bezbednosti. Ako tu ne bude jedinstva, istim pitanjem pozabaviće se lideri grupe najrazvijenijih zemalja G8, a potom će se stvar opet vratiti na Ist River.

O dubini srpsko-albanskog spora na Kosovu već je sve rečeno. Posle svega što se dešavalo u daljoj i bližoj prošlosti, Srbija je ostala sa svojim papirnatim suverenitetom nad Kosovom, a naspram nje je dvomilionsko albansko stanovništvo sa praktično već izgrađenim institucijama državne vlasti i jedinstvenim stavom da ne želi da ostane u sastavu srpske države. Više garnitura na vlasti u Beogradu tokom proteklih četvrt veka nije bilo spremno i sposobno da nekim kompromisom učini snošljivim srpsko-albanske odnose unutar zajedničke države. Nedelje, meseci, možda koji kvartal pred nama samo su završnica jedne duge, loše vođene partije.

Posle svega, deluje i neuverljivo i nerealno apel premijera Srbije da se pregovori nastave i to u "suštinskom smislu reči". Kosovo već osam godina faktički nije pod vlašću Beograda, nijednom albanskom faktoru ne pada na pamet da se zalaže za povratak srpske vlasti na Kosovo, a Beograd nema realne poluge kojima bi mogao da vaspostavi svoj virtuelni suverenitet u "južnoj pokrajini".

Tokom čitave Ahtisarijeve misije, srpski zvaničnici smatrali su da je najvažnije ponavljati i samo ponavljati da se Srbija neće odreći dela svoje teritorije i da bi eventualna secesija Kosova bila suprotna normama međunarodnog prava. Pokazalo se, međutim, da ovi normativno-principijelni argumenti nisu ubedili ni Ahtisarija, a ni veći deo međunarodne zajednice da je ostanak Kosova u Srbiji održivo rešenje. Proces međunarodne verifikacije izlaska Kosova iz državnog suvereniteta Srbije je uveliko odmakao. Protivljenje srpskih zvaničnika može unekoliko otežati taj proces, ali ne može vratiti stvari na početak.

Trud Martija Ahtisarija, to jest njegov izveštaj generalnom sekretaru UN, sasvim izvesno, neće pasti u vodu. Zato bi valjalo da kosovska politika Beograda što pre ode dalje od ponavljanja floskule da je Kosovo deo Srbije i da na pragmatičan, delotvoran način poradi na zaštiti legitimnih srpskih interesa na Kosovu.