Italijani zainteresovani za Sajam

Predsednik te kompanije Lorenco Kanjoni je rekao da ta kompanija, koja je već poslala pismo o namerama, ima za cilj da upravlja Beogradskim sajmom.

Prema njegovim rečima, Beograd je tržište sigurne perspektive, ali bi Beogradski sajam morao da bude rekonstruisan kako bi dobio novu ulogu u svetskoj sajamskoj industriji i postao centralni sajam na Balkanu. Osim sajmova u tom regionu, tu moraju da se održavaju i kongresi za šta su potrebna velika ulaganja.

Kanjoni nije precizirao šta će njegova kompanija da ponudi tokom privatizacije, navodeći da je još uvek rano za to, ali je kazao da je "Rimini fijera spa" već učestvovala u privatizaciji sajmova u Brnu i Budimpešti, gde su pobedile firme iz Nemačke, odnosno Francuske.

Kompanija "Rimini fijera spa", koja godišnje ili svake druge godine organizuje 31 sajam u Riminiju i 11 međunarodnih sajamskih manifestacija, jedna je od tri najveće kompanije iz sajamske industrije u Italiji, specijalizovana za sajmove turizma, tehnologije, zabave, hotelijerstva i prehrambene industrije. U prošloj godini "Rimini fijera spa" imao je preko 12 hiljada izlagača i 1,1 milion posetilaca.

Prema podacima Italijanskog instituta za spoljnu trgovinu u Beogradu, Italija je posle Rusije, najveći trgovinski partner Srbije sa ukupnom spoljnotrgovinskom razmenom od 1,1 milijardi evra u prvih devet meseci prošle godine.

Za Sajam zainteresovana četiri kupca

Za privatizaciju Beogradskog sajma pismo o namerama poslala su dva investiciona fonda i dve kompanije koje se bave sajamskom industrijom, izjavio je direktor sajma Anđelko Trpković.

Pismo o namerana poslale su multinacionalna kompanije "Rid egzibišns" i italijanska kompanija "Rimini fijera spa", dok dva investiciona fonda još uvek ne žele da se objave njihova imena, rekao je on.

Sajam je društveno preduzeće čija je privatizacija 70 odsto društvenog kapitala započela novembra prošle godine, podsetio je Trpković dodajući da je do sada završen prvi korak u procesu privatizacije, procedura prijema pisama o zainteresovanosti.

Strateški partner je važan, jer sajam ne donosi novac jednokratno, rekao je direktor Beogradskog sajma, navodeći da jedan evro koji se stvori na sajmu donosi 12 evra gradu, a u tranzicionim zemljama i više.

Zbog toga se radi na stvaranju modela privatizacije u kome će država i dalje pronaći način da bude uključena u neki deo vlasništva, , a da istovremeno strani ulagač pronađe interes zbog čega bi došao u Beograd, a ne u Bukurešt, Plovdiv ili Zagreb.

Prema podacima Agencije za privatizaciju, Beogradski sajam poseduje izložbene hale površine oko 106 hiljada kvadratnih metara, oko 20 hektara zemljišta, zapošljava 242 radnika od kojih su 66 visokoobrazovani.

Aktiva preduzeća na kraju 2005. iznosila je oko 18 miliona evra, kratkoročne obaveze iznosile su 1,4 miliona evra, ukupni poslovni prihodi 12 miliona evra, a poslovni rashodi 10,9 miliona evra.