MS vs. otvoreni kod: više od igre

Kubanska vlada želi da se oslobodi jarma barem jednog kapitalističkog carstva - Microsofta - udruživanjem s Venecuelom i masovnim prelaskom na softver otvorenog koda.

Predstavnici tih država pokušavaju da "odbiju" državne organe od Microsoftovog Windowsa i pređu na korišćenje Linuxa, operativnog sistema koji razvija globalna zajednica programera što besplatno razmenjuju programski kôd.

"To je u osnovi problem tehnološkog suvereniteta, problem ideologije", rekao je Hektor Rodrigez, koji rukovodi grupom od hiljadu kubanskih studenata koji razvijaju softver otvorenog koda.

I druge države su pokušale da urade nešto slično. Kuba, Brazil i Norveška podstiču razvoj Linuxa iz različitih razloga: Microsoftovog (skoro opšteg) monopola nad operativnim sistemima, visoke cene koja se plaća za softver zatvorenog koda i bezbednosnih problema.

Kubanski zvaničnici, neprestano spremni da odgovore na svaku američku pretnju, smatraju da je to i pitanje nacionalne bezbednosti. Ramiro Valdes, stari saborac Fidela Kastra, glasno je na otvaranju tehnološke konferencije izrekao sumnju da Microsoft sarađuje s američkom vojskom i obaveštajnim agencijama.

On je informatičke sisteme nazvao "bojnim poljem" na kojem se Kuba bori protiv imperijalizma. Valdes je takođe istakao i da je Bil Gejts jednom opisao sve koji bi da promene zakone i pravila o zaštiti od kopiranja - uključujući i one koji bi da se oslobode softvera zatvorenog koda - "jednom novom vrstom savremenih komunista", što je iz kubanske perspektive za njih više od priznanja.

Posle ove Valdesove izjave, iz Microsofta nije stigao nikakav komentar. Kuba uvozi računare s već instaliranim Windowsom ali softver kupuje i u drugim zemljama među kojima su Kina, Panama i Meksiko.

Valdes je pobornik tvrde struje koja prednost daje uniformama i vojničkim frizurama, ali je ipak najviše uzbuđenja na konferenciji izazvao debeljuškasti, dugokosi čovek u sportskoj majici. To je bio Ričard Stalman, čija je organizacija Free Software Foundation napravila licencu koju koriste mnogi programi otvorenog koda uključujući Linux. Sredovečne birokrate i mladi kubanski programeri s konjskim repićima aplaudirali su dok je računarski stručnjak s Masačusetskog tehnološkog instituta insistirao na činjenici da zakoni o zaštiti od kopiranja krše osnovne principe moralnosti. Stalman je te zakone uporedio sa zakonima koji bi, primera radi, pod pretnjom zatvorske kazne zabranjivali ljudima da razmenjuju ili menjaju kuhinjske recepte.

Stalman je upozorio i da je vlasnički softver pretnja po bezbednost i zaštitu, pošto zbog činjenice da ne mogu da prouče kôd korisnici ne znaju šta sve on radi ili koja su sve "zadnja vrata" programeri ostavili otvorenim za kasnije upade u računarske sisteme. "Privatnom programu nikada ne treba verovati."

Kuba ima i velikih problema s ažuriranjem postojećeg softvera zatvorenog koda. Zbog sporih satelitskih veza sa spoljnim svetom preuzimanje ažuriranih ili nadograđenih verzija programa je neverovatno sporo. Pored toga, američke kompanije, koje vode računa da ne dođu pod udar zakona koji zabranjuju ili ograničavaju trgovinsku razmenu s Kubom, u sve većoj meri blokiraju mogućnost preuzimanja.

Kubanci pokušavaju da reše problem postavljanjem ažurnih, novih verzija softvera na servere koji se fizički nalaze na ostrvu. Ipak, softver na mnogim računarima ostaje zastareo, s puno "rupa" i ranjiv na moguće pretnje i upade.

Kubanska vlada je takođe izričito zahtevala prelazak na softver otvorenog koda. Uprava carina je već uvela Linux a planirano je da to u najskorije vreme urade ministarstva kulture, visokog školstva i komunikacija.

Pomenuta grupa izabranih studenata već u svojoj programerskoj "kuhinji" priprema verziju Linuxa pod nazivom Nova, koja se zasniva na distribuciji Gentoo. Još jednu verziju razvija ministarstvo visokog školstva.

Rodrigezovu grupu čini hiljadu od deset hiljada studenata koji studiraju na univerzitetu za informatičke nauke, pet godina staroj ustanovi u kojoj se pored obrazovanja velika pažnja posvećuje i razvoju.

Na Kubi se obučava još nekoliko desetina hiljada softverskih i hardverskih inženjera, iako vrlo mali broj ima računar u kući. Većina Kubanaca koristi spore veze u državno kontrolisanim Internet kafeima ili školama.

Rodrigez je izbegao da odgovori koliko će vremena biti potrebno da Kuba većinu svojih sistema prebaci na Linux. "Ne bih mogao sa sigurnošću da tvrdim da će polovina državne uprave preći na korišćenje Linuxa u naredne tri godine." Međutim, istakao je da korišćenje Linuxa raste velikom brzinom. "Pre dve godine u kubanskoj zajednici softvera otvorenog koda nije bilo više od 600 ljudi... Sada ih ima više od tri hiljade i taj broj eksponencijalno raste."

Međutim, da se od Microsofta ne može pobeći dokazuje slika s konferencije. Na većini računara je u donjem levom uglu ekrana bilo svima dobro poznato crveno-zeleno-plavo-žuto dugme Start. Pored toga, početak konferencije je kasnio jer su se organizatori mučili s računarom povezanim s projektorom. Dok nisu uspeli da "bace" sliku na platno, na njemu je stajalo "Windows XP".