Obračun kursa ne ruši stabilnost

Narodna banka Srbije će zvanični srednji kurs dinara utvrđivati na osnovu trgovine na ukupnom deviznom tržištu od 5. marta, pa će se uzimati u obzir ne samo trgovina na sastanku Međubankarskog deviznog tržišta u NBS, kao do sada, već i neposredna međubankarska trgovina devizama van sastanka.

On je dodao da NBS "ne očekuje veća pomeranja. Jedno je sigurno - ne bismo ušli u novi način obračunavanja kursa, ako bismo znali da će to značajno poremetiti kurs".

Prema njegovim rečima, sigurno je da će kurs sada mnogo više i mnogo realnije održavati po kojoj ceni se nešto kupovalo i prodavalo, nego što je to bilo do sada, jer će se kurs obračunavati na osnovu dnevnog prometa novca između banaka, kao i između banaka i Narodne banke Srbije.

"U fabruaru se između banaka dnevno kupovalo i prodavalo oko 40 miliona evra, a poslovne banke su od centralne banke u proseku kupovale i prodavale svega 1,5 miliona evra. To znači da odrediti kurs samo na osnovu trgovine od milion i po evra očigledno nije više reprezentativno", naglasio je guverner NBS.

Ukupna trgovina na sastanku MDT-a od početka godine iznosila je 439,9 miliona evra, dok je ukupna direktna međubankarska trgovina van sastanka bila 3,5 puta veća i iznosila je više od 1,5 milijardi evra.

IZIT: Realan kurs evra 120 do 130 dinara

Evro bi trenutno realno trebalo da košta najmanje između 120 i 130 dinara, rekao je direktor Instituta za tržišna istraživanja Miloje Kanjevac.

Trenutni kurs dinara u odnosu na evro je nerealan, a za državu i gradjane bi najbolje bilo da nacionalna valuta postepeno krene da se priblližava realnom kursu, rekao je Kanjevac i naglasio da će u slučaju pada dinara u odnosu na evro najgore proći građani i privreda koji su se zadužili po osnovu devizne klauzule.

Saradnik IZIT-a Saša Đogović je kazao da je trenutni kurs posledica prevelike ponude evra koja je izazvana prodajom imovine u privatizaciji i velikim zaduživanjem u inostranstvu, ali i određenim pritiskom uvoznog lobija.

Ukoliko i dalje budemo imali nisku konkurentnost privrede, izvoz robe niže vrednosti, dominantan uvoz robe široke potrošnje, a kad se iscrpe i privatizacioni priohodi, postoji realna mogućnost da za godinu-dve dođe do "krahiranja" dinara, rekao je on.

Đogović je istakao da Narodna banka Srbije treba da prestane da veštački jača dinar preko visokih kamatnih stopa na štednju u domaćoj valuti, a da kreatori ekonomske politike ozbiljnije krenu sa transformacijom javnih sistema i državne uprave kako bi se smanjila javna potrošnja.

Jelašić: Država će ispitati navode Stejt departmenta

Radovan Jelašiæ

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je da će sve nadležne finansijske institucije izvršiti proveru tvrdnje američkog Stejt departmenta o pranju novca iz Srbije na Kipru, u kojima se kaže da je u 2005. godini iz Srbije na Kipar prebačeno više od milijardu dolara.

Jelašić je dodao da ni jedan evro ni dolar NBS ne drži na Kipru. Iz NBS saopštavaju i da ni kod jedne finasijske transakcije koje centralna banka obavlja u ime i za račun države i njenih organa, nije bilo plaćanja preko Kipra.

Takođe u saopštenju NBS se ističe da centralna banka nije nadležna za rešavanje problema vezanih za pranje novca, već je to nadležnost Uprave za sprečavanje pranja novca i shodno tome su i sve banke obavezne da sve devizne transakcije prijavljuju toj upravi.

O svim naplatama i plaćanjima sa inostranstvom NBS izveštava Ministarstvo finansija - Devizni inspektorat, a Devizni inspektorat kontroliše ispravnosti poslovanja konkretnih preduzeća.

NBS podseća da skoro 80 odsto srpskog bankarskog sistema čine banke čiji su većinski vlasnici iz zemalja EU, a čiji klijenti posluju sa ili preko Kipra, koji je, takođe, država članica EU.

NBS: Pet miliona platnih kartica

Svaka treæa novèana transakcija u 2006. godini obavljena je preko platne kartica Dina

Broj platnih kartica u Srbiji u poslednje dve godine povećan je za oko 140 odsto, a broj transakcija za 420 odsto. Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić je rekao da je broj platnih kartica na srpskom tržištu dostigao pet miliona i da je tome doprinelo povećanje broja POS terminala na oko 57.000, kao i bankomata kojih sada ima više od 1.500.

Jelašić je rekao da su od ukupnog iznosa transakcija preko platnih kartica, plaćanja kreditnim karticama u 2006. godini činila 16,5 odsto, što je za jedan procentni poen više nego godinu dana ranije.

Svaka treća novčana transakcija u 2006. godini, naveo je guverner, obavljena je preko domaće platne kartica "Dina" koja je u 52 odsto slučajeva korišćena za podizanje novca preko bankomata. Jelašić je kazao da će NBS nastaviti da podržava razvoj bezgotovinskog načina plaćanja.