Stvarne posledice neusklađivanja

Potrebno je naglasiti da su preduzetnici, koji nemaju osnivačke akte, ovu obavezu već izvršili ili je još uvek izvršavaju samim prevođenjem u Registar privrednih subjekata. Naime, Agencija za privredne registre izlazi u susret preduzetnicima i, bez novčane naknade, izvršava promenu u njihovom imenu, dodajući im zakonsku oznaku preduzetnika, odnosno „pr” ili „preduzetnik”, kako to Zakon nalaže. Na ovaj način, njihovo usaglašavanje sa Zakonom je u registracionom smislu izvršeno, a za pravni život preduzetnika potrebno je da izrade još i pečate sa navedenom oznakom i tu promenu u poslovnom imenu prijave ostalim nadležnim organima i finansijskim institucijama.

Kod privrednih društava zakonska obaveza usklađivanja je nešto složenija i mada je veliki broj privrednih društava, u registracionom smislu, prijavio registraciju promene koje ukazuju na to da su se usaglasili sa Zakonom, postoje indikacije da osnivači i zakonski zastupnici privrednih društava nisu pravilno shvatili ni tu svoju obavezu, ni smisao usklađivanja.

Da bi se razumeo problem usklađivanja, odnosno „neusklađivanja”, potrebno je vratiti se malo unazad i razumeti dve paralelne reforme koje su se odvijale u privrednom životu.

S jedne strane, reforma registracionog sistema, koja je očigledno jasna svima, odvijala se vrlo dinamično i transparentno u poslednje dve godine. Ovom reformom izvršen je jasan rez, kojim je registracija privrednih društava preneta sa sudskih organa u nadležnost Agencije za privredne registre, specifičan oblik državne institucije koja funkcioniše kao organ državne uprave. Novi postupak registracije podrazumeva isključivo proveru ispunjenosti formalnih uslova za registraciju, koji su tačno propisani Zakonom o registraciji privrednih subjekata („Sl. Glasnik RS” 55/04 i 61/05). Za tačnost, pravilnost i verodostojnost podnete dokumentacije odgovora podnosilac registracione prijave i to pod zaprećenom kaznom zatvora, što, takođe, propisuje Zakon o registraciji.

S druge strane, u Srbiji se od početka 90-tih godina odvija materijalno-pravna reforma u oblasti regulisanja materije privrednih subjekata (uglavnom u vezi statusnih pitanja), odnosno kompanijskog prava, i to najpre donošenjem Zakona o preduzećima, a potom i izmenama tog zakona. Treba razumeti da se tu radi o jednoj, zapravo, kontinuiranoj reformi koja je raskinula sa materijalno-pravnim propisima Zakona o udruženom radu i sa društvenom svojinom.

Sve te izmene, koje su uvek sa sobom nosile i određena usklađivanja, zapravo su predstavljale traženje puteva za reformisanje privrednog života u Srbiji, koji se po prvi put suočavao sa privatnim kapitalom i privatnim preduzetništvom. Normalno je bilo da postoje izmene, da postoje traženja pravog puta, ali se uopšteno može reći da je svaka reforma bila, po rešenjima koja je donosila, bolja od prethodne. Ova poslednja reforma, sprovedena Zakonom o privrednim društvima, naglašavam reforma materijalno-pravnih propisa, unela je najmodernija i najbolja rešenja do sada. Ali i ona podrazumeva usklađivanje privrednih društava, i to takvo da ono nije direktno vezano za samu registraciju. U registracionom smislu, ova materijalno-pravna reforma se dodiruje sa registracijom samo ukoliko usklađivanje donosi promene u nekim od podataka koji se registruju.

U tom smislu, Registrator privrednih subjekata ima ovlašćenje da može pokrenuti postupak prinudne likvidacije nad privrednim društvima, čiji podaci u Registru ukazuju na to da usklađivanje nije izvršeno.

Mnoga privredna društva, koristeći ovu zakonsku obavezu, izvršila su promenu registracionih podataka, a da se zapravo materijalno-pravno nisu uskladila, neki shvatajući da su time izvršila svoju obavezu, a neka su na ovaj način pokušala namerno da izbegnu obavezu usklađivanja. Ono što predstavlja novinu u ovoj reformi je da zapravo ne postoji organ koji na bilo koji način zaista kontroliše i sankcioniše one koji se nisu uskladili, ostavljajući da se neusklađivanje dogodi na štetu samog privrednog društva.

Kao posledica neusklađivanja, privredno društvo samo trpi sankcije u privrednom životu. Kako se jedan od osnovnih zahteva usklađivanja odnosi na donošenje novog osnivačkog akta, u kome se prvenstveno organi privrednog društava usklađuju sa novim zakonom, to zapravo znači da će neusklađeno društvo poslovati sa nezakonitim organima, a sve odluke i pravni poslovi takvog privrednog društva mogli bi se smatrati ništavim. Ovo se privrednom društvu zapravo vraća kao bumerang.

Neusklađenost može da dovede do ozbiljnih posledica, počev od same Agencije za privredne registre, svakodnevnog kontakta sa bankama, do sklapanja ugovora sa drugim privrednim subjektima, jer organi koji donose odluke i koji daju ovlašćenja nisu ustanovljeni po Zakonu. To zapravo znači da jedno neusklađeno privredno društvo „živi“ u materijalno-pravnom vakuumu, u kome ima organe koje zakon ne predviđa i koji kao takvi nisu ovlašćeni za donošenje odluka koje su od značaja za poslovanje društva. U bilo kojoj spornoj situaciji, suprotna strana može ovo da iskoristi na štetu privrednog društva, kao i da dovede u pitanje vrlo ozbiljne poslovne odnose i ugovore, takođe, na štetu privrednog društva.