Zoran Terzić: "Uslovi u Rumuniji savršeni"

Odigraćemo nekoliko trening utakmica sa timovima iz Beograda. U Rumuniji niko ne želi da igra protiv nas jer dolazi plej-of, kaže selektor Terzić koji očekuje da Metal sledeće godine bude jedno od prijatnijih iznenađenja u Evropi.

Mislim da smo sposobni da sledeće godine u evropskoj konkurenciji odigramo značajniju ulogu. Imamo i uslove za rad i igrački kvalitet.

Selektor treće selekcije na svetu nije zaboravio na savez. Odbojkašice ove godine očekuje dosta izazova: Masters u Švajcarskoj, EP u Belgiji i Luksemburgu i prvi krug kvalifikacija za Olimpijske igre.

Osim direktnog plasmana odbojkašice Srbije mogle bi da dobiju tzv. vajld kard za Peking. U prilog tome ide i činjenica da se naša selekcija posle dobrih rezltata iz 2006. sa 30. mesta popela na 8. mesto liste najboljih timova sveta. To bi po Terziću moglo da bude i presudno.

Iako je po kvalitetu ne moraju da budu najjače takmičenje, Olimpijske igre su san svakog sportiste i vrhunac u karijeri. Čeka nas težak posao, a posle tri vezana učešća na evropskom prvenstvu i bronze sa svetskog, Olimpijske igre bi došle kao neka kruna višegodišnjeg napornog rada.

Posle trećeg mesta u Japanu mnogi očekuju i medalju iz Kine. Koliko je to realno?

Kao ni pred odlazak u Japan ni na dalje nećemo bežati od borbe za medalje. Sada su apetiti porasli. I nama i najvijačima, ali i protivnicima koji će želeti da se dokazuju baš protiv nas. U svakom slučaju moramo da pokušamo, a medalja bi bila dokaz koliko ova ekipa vredi.

Kada je pre sedam godina seo na mesto trenera ŽOK Crvena zvezda Terzić nije ni slutio da će to biti njegov budući poziv. Sada ne razmišlja o promeni. Ipak, i dalje praktikuje muški stil igre:

Nema velike razlike u treningu. Psihološki je dosta drugačije voditi ženski tim. Žene su senzibilnije, više reaguju na spoljašnje uticaje, međuljudski odnosi su još važniji nego kod muškaraca. Bilo mi je potrebno vreme da se naviknem na sve novine, ali sada je sve ok. A posle ovoliko godina rada sa njima, mnogo bolje razumem žene.

Mislite li da će popularnosat ženske odbojke premašiti mušku?

Mislim da je muška i dalje popularnija. Mada, vrhunska ženska odbojka je možda i zanimljivija za gledanje. Muškarci su prerasli uslove. Mreže su im niske, lopte prelake, igra se na snagu, napad je strahovito jak i teško se brani. Kao što su nekada igrali tenis Beker i Edberg. Samo servis i po koji volej. Nasupurot tome, žene nemaju toliku snagu, tako da izgledaju zanimljivije, a meč je neizvesniji. I estetski je lepše videti žene. Drago mi je zbog toga što se ženska odbojka u Srbiji razvija veoma brzo.

Rast popularnosti odbojke još uvek ne prate adekvtna infrastruktura i ulaganja u odbojku. Kao primer Srbiji mogla bi da posluži Rumunija i klub Galaci, gde Terzić i tri "bronzane" reprezentativke zarađuju za život.

Neočekivano, ali najbolje rešenje je bila Rumunija. Organizacija na visokom nivou, tj. ceo klub. Oduševljeni smo! Na sport se ovde gleda mnogo ozbiljnije nego u Srbiji. Dosta poslovnih ljudi ulaže novac, vlasništva su uređena, kao i ulaganja, tako da je sve legalno i čisto, što se odražava i na uslove rada. U Srbiji šampion nema halu, dok ekipa poput naše, koja nikada nije bila prvak, ima najbolje uslove za rad.

Korak u pravom smeru bila bi izgradnja nacionalnog trening centra.

Reprezentacija bi dobila mnogo bolje uslove za rad u svim kategorijama. Pružilo bi nam mogućnost da radimo na vrhnskom nivou po 15-16 sati dnevno.

Ove sezone neće biti naših ekipa u završnicama evro-kupova. Ipak, neke reprezentativke još imaju šansu da osvoje neki evro trofej. Pre svih Anja Spasojević.

Anjin Asistel je uz Peruđu glavni kandidat za osvajanje Kupa CEV. Što se tiče ostalih, Đerisilo i Čitakovićeva su napravile lep uspeh ušavši u drugi krug Lige šampiona. Osim Peruđe, još Krsmanovićeva sa Volerom iz Ciriha može nešto da napravi.

Osim lošeg iskustva sa hranom, iscpljujućeg ritma takmičenja, ogromne vremenske razlike, da li ste uz medalju doneli još neke lepe impresije iz Japana?

Na žalost nismo mogli da vidimo puno. Svakog dana igrale su se utakmice, a dane pauze koristili smo za odmor, lečenje, trening. Videli smo npr. najveći akvarijum na svetu, ali to nije ništa za čuda Japana. Mnogo bolje su prošli novinari koji su imali dosta više slobodnog vremena.