Bez podataka o deci žrtvama nasilja

Na okruglom stolu "Seksualno nasilje nad decom i dečja pornografija na internetu", održanom danas u Beogradu, Ivana Stevanović iz nevladine organizacije Centar za prava deteta rekla je da bez zvaničnih podataka nije moguće utvrditi veličinu problema i ukazala na potrebu aktivnijeg učešća državnih organa.

Ona je apelovala na medije da izbegavaju senzacionalizam kada izveštavaju o slučajevima seksualnog i drugog nasilja nad decom kako bi se zaštitio identitet dece i izbegla takozvana "sekundarna viktimizacija".

Malo dete ne zna kome da se obrati i obično misli da je ono nešto pogrešilo i da je to neka "normalna“ kazna. Savetovalištu za borbu protiv nasilja u porodici često se javljaju zlostavljane žene sa decom, koja su takođe zlostavljana.

"Kada je u pitanju zlostavljanje dece, još uvek postoji neka predrasuda da je dete lična svojina i da 'ja sa tom ličnom svojinom mogu da radim šta hoću'. 'Ona je moja, ja sam je rodila, pa mogu i da je ubijem' – to je psihologija danas ovde", kazala je Vesna Stanojević iz Sigurne ženske kuće.

Zamenik glavnog tužioca Drugog opštinskog javnog tužilaštva Branko Stamenković ukazao je na potrebu da se u domaćem zakonodavstvu posedovanje dečje pornografije sankcioniše kao krivično delo jer je sada kažnjiva samo proizvodnja i distribucija pornografskih sadržaja sa decom.

Stručnjaci upozoravaju da se slučajevi nasilja nad decom i zlostavljanja dece moraju na sudu rešavati brzo. Tek od januara prošle godine, kada ovakav slučaj dospe na sud, nosi oznaku hitno.

Realno vreme za koje se može doneti presuda nasilniku je od tri do šest meseci, objašnjava Stamenković. Prema podacima MUP-a Srbije u 2006. godini, oko 850 maloletnika i 650 dece do 14 godina bilo je izloženo nekom vidu maltretiranja i seksualnog zlostavljanja.