Čekanje na municiju

Dok u SAD članove Komisije za hartije od vrednosti u crtaću Simpsonovi prikazuju kao opake momke sa mašinkama, u Srbiji se uz pomen te institucije poteže uzrečica iz predstave Radovan III „al’ si mu zapretio...“ 

„Srbija je mnogo manje i nerazvijenije tržište od SAD da bi mogli da se poredimo sa njima“, upozorava pre intervjua Milko Štimac predsednik Komisije za hartije od vrednosti Srbije. Ipak, i pored toga što Srbija mora da se meri prvo sa svojim susedima, zanimljivo je videti koliko institucija poput Komisije za hartije od vrednosti koja je na razvijenim tržištima jedna od institucionalnih „svetih krava“ u Srbiji može imati ne tako „svet“ status...

B92: Šta vi možete da uradite kad neko krši pravila na tržištu, koja su vam ovlašćenja?

M. Štimac: U ovom trenutku Komisija ne može da oduzme licencu brokeru kao fizičkom licu, već samo pravnom licu, znači brokerskoj kući.

B92: Američka komisija i udruženje brokera njihove „mahere“ šalju u zatvor, a vi se nadate samo oduzimanju dozvole?

M. Štimac: Njihovi predstavnici udruženja brokera (NASD) imaju takva ovlašćenja da mogu da ulaze nenajavljeno u brokerske kuće i da ih prekontrolišu. Ko god hoće da otvori brokersku kuću tamo, mora da pristane na takve uslove. Oni onda mogu da dođu kad god hoće i o svemu što su našli obaveštavaju policiju ili Komisiju za hartije od vrednosti, zavisno od težine manipulacije ili prevarne radnje. Oni mogu čak na osnovu ugovora sa berzama da izdejstvuju da određena listirana hartija bude suspendovana iz trgovanja ako posumnjaju da je u toku neka prevara. Kod nas morate da poštujete 101 uslov. Naravno, ne bih hteo da ovo zvuči kao zalaganje za potpuno široka diskreciona prava Komisije. Toga nema ni u precedentnom pravu, ali tamo postoji taksativno nabrojano šta sve u kojim situacijama može da se radi i iza toga stoji neprekinuta praksa od 70 godina. Njima je stoga mnogo lakše. Kod nas je drugačije jer svakog meseca praktično možete da se susretnete sa novom manipulacijom, a nemate odgovarajući odgovor na nju. U kontinentalnom pravu ukoliko nema sankcije nema ni zločina.

B92: Dobro, ali šta sad Komisija može po zakonu da uradi, a da to zaista zaboli prekršioca zakona?

M. Štimac: Kao najstrašniju kaznu može da propiše udaljavanje sa tržišta na određeni vremenski period. Ukoliko je udaljite trajno, ona za mesec dana dana može pojaviti pod novim imenom. I niste ništa uradili.

B92: A kako određujete na koji period ćete da izbacite sa tržišta?

M. Štimac: Mi smo otkrili da je realno kažnjavati brokerske kuće na period od 3 do 9 meseci, jer je to period kad brokerska kuća prihvata kaznu, jer joj se još uvek ne isplati da prekida poslovanje i otvara novu brokersku kuću. Drugo, strogo moramo da vodimo računa da se ne kazne klijenti, pošto klijent nije kriv ako posrednik napravi neku glupost. Drugim rečima morate da dozvolite brokerskoj kući da dovrši sve započete poslove. Ona ne sme da započne nove poslove u periodu kad je uklonjena s tržišta, ali sve započete mora da završi i ispoštuje svoje klijente.

B92: Da li ovakva ovlašćenja i kazne znače da vi ustvari pretite praznom puškom?

M. Štimac: Pa ne baš...

B92: Ali vi znači samo možete na neki način da im blokirate poslovanje?

M. Štimac: Ipak se to ispoljava kao neki finansijski efekat. Jer kad neko ne može da prima nove klijente 6 meseci, on gubi poziciju na tržištu i gubi dosta od moguće zarade.

B92: I to je sve?

M. Štimac: Pa to je ono najdrastičnije što se isplati Komisiji da radi u ovom trenutku,tj. da njena sankcija bude delotvorna. B92: To se odnosi na brokere. Kakve su sankcije za emitente, tj. nesavesna preduzeća na tržištu?

M. Štimac: To je ono najgore. Komisija u domenu korporativnog upravljanja nema praktično nikakva ovlašćenja. Ukoliko menadžmet odbije da potpiše prospekt ili na vreme ne obaveštava berzu o značajnim promenama u prospektu, ili ne objavljuje javno periodične izveštaje, Komisija može samo da uputi prijavu sudiji za prekršaje. To stalno i radimo, ali šta je ovde prekršajna prijava...

B92: Ponude za preuzimanja preduzeća pljušte ove godine, a neki kažu da preuzimači žele da preduhitre Zakon o preuzimanju koji će ih ograničiti. Da li vi imate dovoljno obučenih ljudi da to kvalitetno ispratite, naprimer, da pregledate njihove procene kapitala koje su uvek važan segment svake ponude i praktično osnova ponuđene cene?

M. Štimac: Ovo otvara mnoge probleme. Komisija ne može da radi u vakumu, a sistem koji treba da je isprati nije do kraja izgrađen. Po pitanju procene kapitala imamo dodirnu tačku sa računovodstvom. Nama sistem računovodstva i revizije mora da bude doveden u red. I američka Komisija je dobila velika ovlašćenja upravo prema ovlašćenim revizorima.  Zbog toga što se videlo da posle afere Enron (jedna od najvećih korporativnih prevara u novijoj istoriji sveta), mora da postoji jedno telo koje će baš zbog tržišta kapitala biti u stanju da proverava revizorske izveštaje i da zavodi red među revizore. Kod nas je slučaj da praktično nemamo regulatorno telo nad revizorskim kućama.

B92: Šta onda radite, verujete im na reč?

M. Štimac: Možete da oborite revizorski izveštaj na sudu.

B92: Ali da li imate kapaciteta da prepoznate kad da idete na sud?

M. Štimac: Imamo dovoljno kapaciteta pošto kod nas rade ekonomisti, ljudi koji znaju svoj posao, ali mi nismo vlasni da li je ovlašćeni revizor dobro uradio posao ili ne. Mi to moramo da prihvatimo „zdravo za gotovo“. B92: Znači ipak verujete na reč?

M. Štimac: Pa je bih lično voleo da dobijemo ovlašćenja i nad revizorskim kućama. Ne vidim zašto bi to bio probelm. Nedavno je usvojen zakon koji bi trebalo da dovede u red ovu delatnost. Ali sad je još uvek situacija takva da možete kao pojedinac sa tašnom i faksom da imate revizorsku agenciju. To je veliki problem. A to je tako zato što vi imate i dalje kategoriju procenjene vrednosti, znači treba van revizor da udari svoj pečat na tu procenjenu vrednost.

B92: Ali evo, bilo je raznih procena vrednosti nekih preuzetih preduzeća. Naprimer, da li zemljište koje ima Luka Beograd vredi 20, 40 ili 200 miliona evra?

M. Štimac: Ajde sad da vidimo tu tržišnu vrednost. Izvinite, rukovodstvo Luke Beogad, hajde, ne moramo da se vezujemo za nju, rukovodstvo bilo koje druge takve firme, moglo je da iznese akcije na berzu. Od 1997. kad je donet zakon i velike firme privatizovane kroz veliku disperziju kapitala, te firme su mogle da budu listirane na berzi.  Druga je stvar što rukovodstvo to ne želi. Ono je bežalo od tržišne vrednosti. I onda kad im se dogodi ponuda za preuzimanje, onda kuku naopako, ode dragulj srpske privrede. A čak i kad se da ponuda za preuzimanje, legitimna je odbrana da se firma listira na berzi i da pokaže tržište da li je cena koja se navodi u ponudi za preuzimanje niska ili ne. Ako je niska onda će svi da prodaju na berzi i ponuda propada.

B92: Da li može da dođe do korupcije. Po brokerskim krugovima se priča da neregularna ponuda za pruzimanje može da prođe za par hiljada...

M. Štimac: Ne, ne, ne! Ne može, jer ponuda za preuzimanje prolazi kroz jednostavan mehanizam. Da bi prošla...

B92: Čekajte malo, ako je procena kapitala ključan element za preuzimanje jer od nje zavisi i ponuđena cena, da li ona može da prođe Komisiju za par hiljada evra?

M. Štimac: Ponavljam, ako je procenu potpisao ovlašćeni revizor vi nemate izbora! Jednostavno morate da je prihvatite. Ali, kad je u pitanju kompletna ponuda za preuzimanje, sistem odlučivanja u Komisiji je takav da ne dozvoljava korupciju. Stručna služba pripremi jedan predmet, recimo ponudu za prezimanje, ili dokapitalizaciju, ili neku novu emisiju akcija. Nije bitno. Stručna služba to onda iznosi na sednicu. Na njoj su svi ostali zaposleni, znači svi iz preostalih stručnih službi, komesari, plus sekretar Komisije. Znate šta, ne možete svih 35 ljudi u Komisiji da potkupite.

B92: Znači korucije nema, ali ne možete ništa da uradite protiv ključne stvari za preuzimanje kao što je mogućnost „štelovanja“ procene kapitala?!

M. Štimac: Pa kome da tužimo tog revizora? Kome? Ono što možemo da uradimo, ako recimo imamo sumnje na pranje novca, obavestimo Upravu za sprečavanje pranja novca ili UBPOK. Nekad direktno kontaktiramo tužioca, ali uvek dobijemo sledeći odgovor. „Vaš zakon jeste predvideo da ovo ne sme da se radi, ali nije predvideo sankciju. Žao nam je, bez sankcije nema zločina“.

B92: Šta je rešenje?

M. Štimac: Novi zakoni.

B92: A koja ovlašćenja po tim zakonima?

M. Štimac: Pored ovlašćenja prema brokerima kao fizičkim licima, najbitnije je možda da dobijemo eksplicitna ovlašćenja da možemo da delujemo mandatno na licu mesta i da na licu mesta izričemo novčane kazne. Tako bi mogli na licu mesta da zaustavimo štetnu radnju, a ne kao sad... pazite kako to sad izgleda. Dođe čovek sa terena koji je vršio kontrolu. Pravi zapisnik. Stranka koja je bila pod kontrolom, dakle borkerska kuća neće da potpiše zapisnik i ima pravo da u roku od sedam dana stavi primedbe na zapisnik. A šteta ide! Kada se zapisnik tako sklopi onda se ide na sednicu Komisije. Ona ga prihvata ili ne prihvata.  Ako ga prihvati onda služba nadzora priprema predlog mera. Na sledećoj sednici Komisije se izriče mera. Dakle tri nedelje traje ta procedura! Tri „dobre“ nedelje prođe od uočavanja radnje koja mora da bude prekinuta odmah, do izricanje mere.

B92: Kako se vi onda osećate u toj situaciji?

M. Štimac: Kao neko ko gasi požar šoljicom za kafu! Kako da se osećam!?

Ceo intervju