Sedam godina od ubistva Bulatovića

Savezna vlada je ubistvo, koje do danas nije razjašnjeno, tada nazvala klasičnim terorističkim aktom. Bulatović je ubijen u restoranu fudbalskog kluba Rad, dok je sedeo s direktorom banke YU garant Vukom Obradovićem i upravnikom restorana Markom Kneževićem, koji su lakše povređeni.

Napadač je do restorana došao preko fudbalskog igrališta i otvorio vatru iz automatskog oružja kroz prozor.

Bulatović je imao 52 godine i bio je funkcioner Socijalističke narodne partije. Bio je ministar unutrašnjih poslova u Vladi Crne Gore posle prvih višepartijskih izbora 1991, a u julu 1992. je prešao u Beograd, gde je prvo imenovan za saveznog ministra unutrašnjih poslova u vladi Milana Panića. Oktobra 1992. je postao ministar odbrane u kabinetu Radoja Kontića, a potom je to bio i u vladi Momira Bulatovića.

Na predlog Srpske radikalne stranke 27. septembra 2001. oba veća Savezne skupštine formirala su zasebne Anketne odbore za utvrđivanje činjenica i okolnosti u vezi sa ubistvom Bulatovića, a za predsednika odbora izabran je lider radikala Vojislav Šešelj.

U izveštaju dva anketna odbora iznete su osnovane sumnje da je neposredni izvršilac ubistva ministra odbrane Ivan Delić, povezan s kriminalnim podzemljem u Crnoj Gori.

Nijedno veće nije prihvatilo izveštaj anketnog odbora o ubistvu Bulatovića, uz ocenu da je odbor prekoračio ovlašćenja u radu i preuzeo ulogu pravosudnih organa, čime je odbor raspušten.

Tokom rasprave se ispostavilo da je Šešelj sam sačinio izveštaj, odnosno napisao nalaze Odbora.