(Ne)pokretna imovina Kosovu

Ekonomisti to ocenjuju kao Ekonomsku i finansijsku nezavisnost, ali ne i eknomsku i finansijsku celovitost Kosova, imajući u vidu da ostaje čitav niz pitanja koja se moraju resiti.

Prema predlogu rešenja koje je doneo Marti Ahtisari , Kosovo će preuzeti svoj deo međunarodnog duga Republike Srbije. Deo međunarodnog duga Kosova biće utvrđen putem pregovora između Kosova i Republike Srbije, uzimajući u obzir principe koji su korišćeni za raspodelu spoljašnjeg duga u slučaju sukcesije SFRJ.

Ekonomisti na različite načine tumače deo plana koji se odnosi na vraćanje međunarodnog duga. "Kosovo je po rezoluciji bilo deo Srbije pa je Srbija otplaćivala dug iako nije imala vlast na kosovu. Taj otplaćeni deo ne može da se vrati u srpski budžet pa će sada kosovo vraćati svoj dug", kaže ekonomski analitičar Miroslav Prokopijević.

Bivši ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahović kaže da se ne moze tek tako konstatovati visina duga Kosova u trenutku kada se ovaj plan donosi, već da se mora uzeti u obzir činjenica da je Srbija sve vreme u proteklih sedam godina otplaćivala i deo duga koji se odnosi na Kosovo.

"Pitanje duga Kosova prema Srbiji se ne može rešavati na način na koji je sugerisano - načinom koji kopira rešavanje pitanja unutrašnjih dugova između republike bive SFRJ, imajući u vidu da je Kosovo bio i jeste deo Srbije, kao i to da je Srbija sa posebnom pažnjom investirala značajan deo bruto društvenog proizvoda prema Kosovu, a sve sa ciljem da se postigne brži razvoj tog nerazvijenog dela Srbije", objašnjava Vlahović.

Prema planu - Kosovo preuzima svoj deo duga

U planu stoji i da će Međunarodni civilni predstavnik imati ulogu u imenovanju osoba na ključne položaje u privredi. Javna preduzeća i društvena preduzeća, kojima trenutno upravlja Kosovska poverenička agencija, biće preneta u nadležnost Kosova.

"Ja ne mislim da javna preduzeća na Kosovu moraju nužno da budu javna preduzeća Kosova, čak i u varijanti da Kosovo dobije svoju nezavisnost, jer ona imaju mnogo dublju vezu sa javnim preduzećima u Srbiji, pogotovu kad je energetika u pitanju i to pre svega vlasničku konekciju", kaže Vlahović.

"Kada su rudnici u pitanju, tu treba voditi računa o pitanju restitucije, ali i činjenici da je Srbija godinama ulagala u Kosovo kao nerazvijeni deo svoje teritorije. Dakle, to nije pitanje proste sukcesije koje je primenjeno na druge republike bivse Jugoslavije. To je pitanje koje se tiče direktno Srbije i načina na koji je ona upravljala regionalnim razvojem, svojevremeno dok je Kosovo bilo u potpunom sastavu Srbije", objašnjava Vlahović.

Plan predviđa i da se Skupština Kosova bavi pitanjima restitucije imovine, uključujući imovinu Srpske pravoslavne crkve, kao prioritetno pitanjem. Vlahović smatra da se to mora što pre rešiti tim pre što se najveći deo predmeta restitucije odnosi na zemljište koje nije promenilo oblik, pa je stoga i najlakše vratiti zemlju.