Ren: Srbija je na potezu

Evropski komesar za proširenje Oli Ren ocenio je da je važno da Srbija ostane u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, ali da Beograd mora u potpunosti sa sarađuje sa Haškim tribunalom.Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte trebalo bi da danas neformalno obavesti Rena o naporima koje vlasti Srbije ulažu kako bi pronašle i uhapsile haškog optuženika Ratka Mladića.

Ren je rekao za finsku državnu televiziju da ne treba očekivati da će odmah uslediti odluka o pitanju nastavka pregovora o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, koji su prekinuti u maju zbog nedovoljne saradnje s Tribunalom.

"Danas ne treba očekivati nikakve odluke, lopta je stvarno u dvorištu Srbije i ključno pitanje je da li Srbija, osim što pravi planove, te planove i sprovodi u delo", rekao je on.

Evropski komesar je naglasio da je EU spremna da obnovi pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju čim bude ocenjeno da Srbija u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom, prenela je danas finska televizija.

"Mi smo, s naše strane, spremni da ponovo počnemo pregovore o pridruživanju čak istog dana kada Srbija dostigne punu saradnju s Haškim tribunalom, što mora voditi hapšenju Ratka Mladića i njegovom izvođenju pred sud kako bi odgovarao za ono što je učinio", rekao je on.

Ren je istakao da je Srbija ključna zemlja za mir i stabilnost zapadnog Balkana i da je veoma važno da "EU zadrži Srbiju u procesu pridruživanja".

U Helsinkiju se danas održava sastanak trojke EU koju pored Rena, čine visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana i predsedavajući Unije, finski ministar spoljnih poslova Erki Tuomioja.

Vanhanen: Nova budućnost Srbije u zajednici s Evropom

Predsedavajući Evropske unije, finski premijer Mati Vanhanen, izjavio je da je važno da "evropska perspektiva zapadnog Balkana i dalje bude opipljiva stvarnost" i da je "za Srbiju nužno da novu budućnost nađe u zajednici s Evropom".

"Ozbiljne bi bile posledice zatvaranja vrata EU tim zemljama", upozorio je Vanhanen, iznoseći rezultate dosadašnjeg finskog rukovođenja poslovima Evropske unije.

On je skrenuo pažnju na to da EU ne sme utvrditi dodatne uslove za prijem budućih novih članica EU, pre svega Hrvatske i zemalja zapadnog Balkana.

Finski premijer je predočio da to ne bi smeo biti ishod zakazane decembarske rasprave šefova država i vlada EU o "apsorpcionoj sposobnosti" Evropske unije, odnosno o tome da li ustrojstvo evropskih institucija i mehanizam odlučivanja mogu dozvoliti ugrađivanje novih članica, a da to ne poremeti prirodu i ciljeve dosadašnje evropske integracije.

Vođi EU će na decembarskom samitu raspravljati o politici daljeg proširivanja i "svi su svesni" da je "apsorpciona moć" Evropske unije, po rečima Vanhanena, nešto sto se mora uvažiti, pored političkih "merila iz Kopenhagena" koje moraju ispuniti buduće članice Unije.

On je, ipak, naglasio da ta rasprava ne bi smela dovesti i do utvrđivanja novih formalnih uslova za učlanjenje, "zato što bi to bio udarac za Evropu ako bi se ponovo uzelo vreme za razmišljanje", kao što je to učinjeno s ustavom EU.

Finski premijer je upozorio da bi to "značilo da se zatvore vrata Hrvatskoj, iako ona zaslužuje status kandidata".

Predsedavajući EU je istakao da je "važno imati na umu da je proširivanje deo evropske obnove" i predočio da "su zemlje Zapadnog Balkana snažno opredeljene za Evropu, što treba da im se prizna i nagradi opipljivim činjenicama".

"To je područje s tragičnom prošlošću koja je još uvek u svežem
pamćenju. Važno je da evropska perspektiva tom području i dalje bude opipljiva stvarnost. O budućnosti Kosova još nema odluke. Crna Gora je upravo stekla nezavisnost. Nužno je za Srbiju da novu budućnost nađe u zajednici s Evropom", stavio je do znanja Vanhanen.

On je dodao da su "Makedonija, Bosna i Hercegovina i Albanija prirodni evropski partneri" i upozorio da bi "posledice zatvaranja vrata tim zemljama bile ozbiljne".

"Nužno je da očuvamo politiku koja drži otvorena vrata EU zemljama koje žele i sposobne su da uđu u članstvo", rekao je finski premijer.

I, na kraju Vahanen je zaključio da, "ako utvrdimo nove uslove unutar EU na koje potencijalni kandidati ne mogu uticati, preti opasnost da obeshrabrimo te kandidate, za koje je perspektiva ulaska u članstvo Evropske unije, iako daleka, snažan podstrek za reforme i usvajanje evropskih standarda".