Većina bi da služi u farmerkama

Prema najnovijim podacima, za služenje vojnog roka u civilnoj službi opredeljuje se čak 52 odsto regruta.
Ovaj procenat je veći nego u zemljama u okruženju, ali manji nego u Nemačkoj gde čak 70 odsto mladića odlazi u civilnu zaštitu.
Prema analizi Ministarstva odbrane, za civilnu službu opredeljuju se uglavnom regruti koji žele da nastave ili okončaju školovanje, kao i iz porodičnih razloga.
Mali je broj prigovarača savesti iz verskih i psiholoških ubeđenja.
Mada je tradicija na strani služenja vojnog roka sa oružjem, sve više vojnih obveznika je u uverenju da devet meseci služenja vojnog roka u civilnoj službi može da reši jedan deo egzistencijalnih pitanja.

– Retki su oni koji su završili fakultet, a opredeljuju se za klasično služenje vojnog roka – kaže Zoran Dragišić, profesor Fakulteta za bezbednost. Mislim da to ne utiče na vojsku, mada bi bilo dobro da ima obrazovaniji profil regruta, ali se ona više ne bazira na regrutima. Svi planovi govore da će naša vojska do 2010 godine da se profesionalizuje. Tada će se u potpunosti prekinuti sa regrutacijom. To pitanje nije od naročitog značaja u ovom trenutku. Sve je manji broj zemalja u kojima se služi vojni rok, i zemlje u okruženju koje još imaju vojnu obavezu planiraju da je ukinu, tako da prolazi vreme regrutnih vojski – objašnjava Dragišić.

Savremeni rizici su takve prirode, napominje ovaj profesor, da regrutne vojske nisu više funkcionalne, one su bile namenjene za Prvi i Drugi svetski rat. Savremeni vojnik je visokoobrazovan, raspolaže visoko sofisticiranom tehnikom, a regruti ne mogu da odgovore takvim potrebama. Sa jurišima je završeno, dodaje Dragišić.

Ostvarivanje prava na prigovor savesti u praksi funkcioniše od 2003. godine. Kao relativno nov institut zakonodavstva, još ima nedorečenosti i propusta. U dosadašnjem periodu zabeležene su sporadične zloupotrebe služenja vojnog roka u civilnoj službi. Da bi se to ispravilo, u toku je priprema zakona o civilnoj službi, koja se radi u saradnji sa Beogradskom kancelarijom Evropskog biroa za prigovor savesti, a po preporuci Saveta Evrope.

Da podsetimo, vojna obaveza nastaje u 17. godini, kada se omladinci uvode u vojnu evidenciju, a nakon toga državljani Srbije se regrutuju u godini u kojoj navršavaju 18 godina, na osnovu medicinsko-psihološke obrade regruta. Za te aktivnosti nadležan je vojni odsek u mestu prebivališta regruta.

Zahtev za služenje vojnog roka u civilnoj službi regrut podnosi nadležnom vojnom odseku, koji sprovodi upravni postupak i pribavlja podatke o eventualnom postojanju pravnih smetnji za služenje vojnog roka u civilnoj službi. Nakon toga se regrut upućuje na razgovor sa posebnom komisijom koja u komandama vojnih odseka rešava zahteve za služenje vojnog roka u civilnoj službi. Regrut popunjava upitnik koji se odnosi na opšte podatke, a nakon toga u razgovoru sa članovima komisije iznosi činjenice koje su bitne za određivanje ustanove ili organizacije za služenje vojnog roka u civilnoj službi.

Inače, Ministarstvo odbrane ne raspolaže statističkim podacima o socijalnoj i obrazovnoj strukturi porodica regruta koji se opredeljuju za služenje vojnog roka u civilnoj službi.