Svetske sile u bici za Mesec

Posle najava iz Kine, Indije, Japana, SAD, Rusije i Evrope da će poslati ljude na Mesec, postavlja se pitanje: šta je to posle više decenija ponovo aktuelizovalo osvajanje našeg satelita? U slučaju SAD i EU, analitičari smatraju da je u pitanju želja za prestižom i dominacijom, dok su želje ostalih mnogo konkretnije.

Rusija i Kina žele da započnu eksploataciju resursa sa Meseca, naročito helijuma 3, retkog izotopa za koji naučnici tvrde da može da se koristi kao gorivo u nuklearnim reaktorima kako bi se dobila čista energija.

Prednost goriva koje je jedno od važnih motiva „takmičara“, helijuma 3, u tome je što kao produkt rada u nuklearnim reaktorima neće više ostajati radioaktivni otpad. Naučnici već godinama rade na razvoju sistema kako da se helijum 3 iskopava na Mesecu i prebaci na Zemlju u transportnim brodovima.

Obaranjem starog satelita za vremenske podatke balističkim projektilom, Kina je polovinom prošlog meseca pokopala mit da njen svemirski program ne predstavlja pretnju za Ameriku. Uz to, SAD su prošle godine najavile pokretanje ambicioznog programa naseljavanja Meseca do 2018. godine, a slične programe najavili su još i Kina, Indija, Japan i Evropska unija. Zbog toga bi u narednih desetak godina moglo da dođe do velike gužve na nebu iznad Zemljinog satelita.

NASA sa godišnjim budžetom od 16 milijardi dolara i dalje ima vodeću ulogu, a Evropa, koja ima ugovore sa NASA i sa Rusijom u okviru programa „Kliper“ (izgradnja broda za transport astronauta u Zemljinu orbitu) takođe ulaže velika sredstva.

„Politički, ovi ugovori nam omogućavaju da igramo sa obe strane. Želimo da izbegnemo potpunu zavisnost od jednog partnera“, kaže Pjetro Mesina, direktor programa ESA.

Robert Džozef, podsekretar SAD zadužen za kontrolu oružja i međunarodnu bezbednost, upozorio je da Amerika ima sve manje vremena ukoliko želi da zadrži primat u svemirskoj tehnologiji.

„Potez Kine je poziv na buđenje. Samo mali broj država ima mogućnosti i tehnologiju da iskoristi našu ranjivost“, rekao je on.

Poslednji put je Amerika u podređenom položaju u svemiru bila 4. oktobra 1957. godine. Tada je Rusija lansirala prvi satelit u Zemljinu orbitu - „Sputnjik 1“. Od tada SAD uz pomoć desetina milijardi dolara uloženih u programe Nacionalne svemirske agencije (NASA) suvereno vladaju nebeskim prostranstvima. Međutim, to je na putu da se promeni.

Ruski svemirski program posle dugogodišnje hronične besparice staje na svoje noge. Parlament je prošle godine „Roskosmosu“ odobrio povećanje budžeta za 33 odsto - na 1,7 milijardi dolara. Nestašicu novca Rusi su nadomestili slanjem turista u svemir, a sedam dana na Međunarodnoj svemirskoj stanici košta 20 miliona dolara. Taj novac se uglavnom koristi za održavanje.

„Uprkos činjenici da imamo mnogo manje novca od Amerike, naš svemirski program je mnogo efikasniji od američkog“, kaže Igor Panarin.

U prilog ide i činjenica da je „Roskosmos“ razvio novu, jeftinu i pouzdanu verziju rakete „Saturn 5“, koja bi trebalo da bude okosnica budućih misija. Rusija je od 1965. izvršila ukupno 324 lansiranja.

„Kineski program i dalje kasni za nama oko 30 godina, ali se razvija velikom brzinom i ubrzo će nas sustići“, tvrdi Anatolij Perminov, šef „Roskosmosa“.

Kako prenosi „Njujork tajms“, Kina ima još jedan motiv da ubrza razvoj svemirskog programa. Poslednjih godina stalno vlada napetost oko Tajvana, ostrva koje Kina smatra delom svoje teritorije. Zvanični Peking je pažljivo pratio kako su SAD uz pomoć satelitskih snimaka uspešno vodile ratove u Iraku, Avganistanu i kako sada prate razvoj nuklearnog programa u Severnoj Koreji i Iranu.

U svemiru proveo 803 dana

Apsolutni rekorder i svemirski heroj je Rus Sergej Krikalev, koji je do sada u dugogodišnjoj karijeri u kosmosu proveo čak 803 dana.

Koliko je besparica i nedostatak sredstava unazadio svemirski program u Rusiji svedoči i podatak da Krikalev trenutno ima mesečnu platu od oko 1.000 dolara.

Njegove kolege koji spadaju u vrhunske stručnjake zarađuju svega oko 400 dolara mesečno.

Ko će prvi...

SAD - Planira se slanje satelita krajem sledeće godine i slanje astronauta do 2018.

KINA - U potrazi za resursima, Kina planira da pošalje astronaute na Mesec posle 2017. godine, a krajem 2008. će poslati istraživačku sondu

EVROPA - Evropska svemirska agencija poslala je satelit „Smart 1“ pre tri godine, u planu je slanje robota za istraživanje površine Meseca

INDIJA - Za septembar ove godine planira se slanje robotičke misije na Mesec, glavni cilj traženje minerala i vode

JAPAN - Sonda „Selene“ čiji je cilj potraga za mineralima biće lansirana ka Mesecu 2008. godine, nove misije se planiraju posle 2013.

RUSIJA - Prva od pet robotičkih misija će biti poslata 2010, a stalna istraživačka baza je planirana za 2012. godinu.