I stečaj se isplati

Istovremeno, stečaj se privodi kraju u još oko 85 preduzeća. Spisak društvenih preduzeća u kojima je Agencija za privatizaciju rešenjima trgovinskih sudova imenovana za stečajnog upravnika stigao je do broja od 380.

Direktor Centra za stečaj Agencije za privatizaciju, Dejan Jokić kaže da mesta zadovoljstvu tempom koji ide ovaj proces i ima i nema.

Procedura jeste ubrzana, mehanizmi su takvi da prostora za zloupotrebe maltene nema, ali je trajanje postupka i dalje uslovljeno ažurnošću svih organa stečajnog postupka, pa i sudova.

Deo razloga je u činjenici da je za najveći deo tih preduzeća stečaj pokrenut po prethodnom zakonu.

Tako, na primer, ističe Jokić, sudskih rešenja o zaključenju stečajnih postupaka dobili su za tek 21 preduzeće, iako su se stekli uslovi da se stečajni postupak zaključi u 86 postupaka.

Kada je reč o cenama postignutim kroz prodaju preduzeća iz stečaja za najveći deo to je nešto više od polovine procenjene tržišne vrednosti njihove imovine.

„Početne cene se, naime, formiraju na nivou polovine procenjene vrednosti imovine i tu sumu, pre iznošenja na prodaju, verifikuje odbor poverilaca. Odbor poverilaca je, takođe, jedini koji može da odluči da se, ako nema tražnje, cena spusti ispod tog nivoa”, navodi Jokić, ukazujući da su ukupno do sada, kroz sve ove prodaje, stigli do sume od oko 72 miliona evra za namirenje poverilaca.

Cene postignute kroz stečaj su u poređenju sa prodajama društvenih preduzeća na aukcijama, koliko god to delovalo iznenađujuće veće. Kod aukcija, naime, početne cene se utvrđuju na ravni procenjene vrednosti kapitala preduzeća, uračunava se dakle amortizacija imovine, pa dugovi preduzeća, pa socijalni segment.

Postupak stečaja kroz bankrot podrazumeva prodaju preduzeća unovčenjem ili nekretnina, ili prodajom kao pravnog lica. Sav novac ostvaren prodajama ide u stečajnu masu za namirenje poverilaca, a plaćanje se vrši isključivo u novcu i to celokupne sume odjednom, bez prava deljenja na rate.

„Za pretpostaviti je da niko neće dati pare da bi mu mašine ili objekti bili pod ključem. Tako da se stečaj, koliko god on bio nepopularan sa socijalnog stanovišta, može posmatrati i kao poslednji način da se resursi preduzeća uposle u nekoj drugoj nameni, što potencijalno stvara mogućnost za nova radna mesta i zaposlenje”, ukazuje Jokić.