Potraga za portfolio menadžerima

Set zakona, donetih u prošloj godini, koji uređuju oblast penzijskih i investicionih fondova, podrazumevaju da je za registraciju ovakvih fodova neophodan bar jedan portfolio menadžer, odnosno osoba koja upravlja imovinom fonda.

Međutim, uprkos tome što se radi o vrlo traženom i izuzetno dobro plaćenom zanimanju, Srbija danas ima samo šest portfolio menadžera, a na poslednjem ispitu niko od 13 kandidata nije uspeo da položi ceo ispit. Za izdavanje dozvola, kao i za organizovanje ispita, zadužena je Komisije za hartije od vrednosti. Vesna Vujić iz Komisije kaže da ispit jeste težak, ali i da je u skladu sa odgovornošću koju ima portfolio menadžer.

Iako na biroima posao traži oko 5.000 ekonomista, veoma mali broj je onih koji se odlučuju da upišu ovaj kurs koji traje oko tri meseca, bez obzira što je posao skoro zagarantovan i jedan od najplaćenijih i u svetu i kod nas. Osim težine ispita, razlog je verovatno i to što je za kurs potrebno platiti 220.000 dinara (uz dodatnih 20.000 dinara po svakom ispitu) i što je potrebno iskustvo u radu sa hartijama od vrednosti od tri godine..

»Reč je o vrhunskim finansijskim stručnjacima koji upravljaju fondovima, odgovaraju za investicije drugih lica, i prema tome oni moraju da budu jako obrazovani. Oni su odgovorni za ogroman novac, za ogromne investicije«, napominje Vesna Vujić.

Na portoflio menadžerima je velika odgovornost

Nataša Marjanović je prva u Srbiji dobila dozvolu i sada radi u jednom od četiri penzijska fonda u Srbiji, Delta Generali. Nataša kaže da se za ispit u Srbiji zapravo pripremala tri godine. Pre toga je položila američki CSA ispit, najteži na svetu iz oblasti investicionog odlučivanja. Da bi verifikovala američku diplomu, morala je da polaže ispit i kod nas. Ona kaže da je Komisija za hartije od vrednosti zapravo preuzela jedan deo američkog programa.

»Ima puno oblasti koje se testiraju: statistika, računovodstvo, finansijski derivati, ostali finansijski instrumenti, kvantitativne metode, etika... zapravo treba dosta vremena da se ispit spremi, ako pogledate samo obim. Za sada su kriterijumi za dobijanje licence veoma visoki, ali ja zaista smatram da to tako treba da ostane jer je neophodno da se poveća nivo znanja u finansijskom sektoru kod nas« , smatra Marjanovićeva.

Milena Manojlović, senior HR konsultant u kompaniji Consul Team kaže da ovaj tip edukacije predstavlja dobru investiciju. Ona međutim očekuje da će i sami poslodavci, i oni koji budu hteli da registruju neki fond, finansirati obuku svojih zaposlenih uz određene uslove. »Poslodavci i sami uviđaju nedostatak određenih stručnjaka, koji se do sada nisu tražili. Kompanije postaju spremne da ulažu u ljude koji su već zaposleni u kompaniji ili da ulažu u mlade, perspektivne ljude. Njima će biti pružena mogućnost da steknu skupe sertifikate, a kompanija će zauzvrat tražiti neku obavezu od samog zaposlenog, npr. da se obaveže da će neko duže vreme raditi u toj kompaniji«, objašnjava Manojlovićeva napominjući da se, bez obzira na deficitarne pozicije, tržište i ovde menja. »Menja se svet poslodavaca, koji su sada spremni da ulažu u ljude«, smatra ona.

Ove godine se očekuje pravi bum u ovom delu finansijskog sektora privrede Srbije. Analitičari procenjuju da će u Srbiji biti registrovana bar još tri dobrovoljna penzijska fonda. Kad su u pitanju investicioni fondovi, za sada ne postoji nijedan, ali bi do kraja godine i oni trebalo da počnu sa radom, tako da će se tek osetiti nedostatak portfolio menadžera.  

U Hrvatskoj na primer, gde je tržište mnogo razvijenije nego kod nas, postoji već stotinak portfolio menažera. Međutim, Bosna i Hercegovina i Crna Gora, koje su po razvijenosti finansijskog tržišta na sličnom nivou kao Srbija, imaju po 50 portfolio menadžera, i nijedan nije na birou.