Miroslavljevo jevanđelje izloženo od 16. - 25. decembra

U subotu 16. decembra u Narodnom muzeju u Beogradu svečano će za publiku biti otvorena komora u kojoj se čuva Miroslavljevo jevanđelje.

Tokom predstavljanja Miroslavljevog jevanđelja za javnost do 25. decembra posetioci će, osim obilaska komore u kojoj se Jevanđelje čuva, moći da prisustvuju edukativnim programima namenjenim deci i školskoj omladini, ali i svima onima koji žele da se upoznaju sa istorijatom najstarijeg i najvrednijeg srpskog ćiriličnog rukopisa iz osamdesetih godina XII veka.

Tim povodom, radnim danima, organizovaće se predavanja sa projekcijama namenjena učenicima osnovnih i srednjih škola.

U pripremi su i muzejske radionice u kojima će se najmlađi – deca do 15 godina, članovi Dečjeg kluba Narodnog muzeja, kroz priču, igre i zadatke, upoznati sa značajem Miroslavljevog jevanđelja.

Muzejske radionice za članove Dečjeg kluba i sve one koji žele da se učlane, organizovaće se tokom vikenda:
najmlađi do 7 godina – subota, 16. i 23. 12. u 12 časova
deca od 8 do 11 godina – subota, 16. i 23. 12. u 14 časova
Tin klub za mlade od 12 do 15 godina – nedelja, 17. i 24. 12 u 12 časova.

Miroslavljevo jevanđelje je najstariji i najvredniji sačuvani srpski ćirilični rukopis. Nastalo je osamdesetih godina XII veka po narudžbini humskog kneza Miroslava, brata Stefana Nemanje, o čemu govori zapis na poslednjem listu knjige. Iz istog zapisa se saznaje i ime dijaka Gligorija koji je verovatno slikar minijatura.

Pretpostavlja se da je Jevanđelje bilo namenjeno episkopskoj crkvi sv. Petra i Pavla u Bijelom Polju na Limu, zadužbini kneza Miroslava.

Miroslavljevo jevanđelje je po svom sastavu jevanđelistar, bogoslužbena knjiga u kojoj su tekstovi raspoređeni prema čitanjima u toku crkvene godine. Tekst Miroslavljevog jevanđelja je pisan perom u dve kolumne crnom bojom, a većina naslova crvenom. Knjiga sadrži 296 minijatura crtanih perom, a zatim bojenih četkicom crvenom, zelenom, žutom i belom bojom i ukrašenih zlatom.

Sve zastavice, osim prve na kojoj su prikazani jevanđelisti Jovan, Marko i Luka pod arkadama, jednostavnog su izgleda i crtane su perom. Inicijali Jevanđelja su veoma raznovrsni, počevši od onih sa geometrijskim prepletom, preko kombinovanja geometrijskih i biljnih prepleta, do onih koji sadrže elemente biljaka i stvarnih i fantastičnih životinja. Pored ovih, jedan broj inicijala sadrži ljudsku figuru, a neki i čitave kompozicije.

Umetnički i ikonografski slikarstvo Miroslavljevog jevanđelja kombinuje romanički stil i vizantijsku tradiciju, zbog čega se mogućim izvorom uticaja smatraju prepisivačke radionice centralne Italije.

Kožni povez Jevanđelja nije prvobitan, već najverovatnije potiče iz XIV veka.

Prvi poznati podatak o mestu čuvanja Miroslavljevog jevanđelja - u manastiru Hilandaru, jeste iz 1845-46. g., kada je ruski vladika i naučnik Porfirije Uspenski, očaran lepotom knjige, isekao jedan list iz Jevanđelja i odneo ga u Petrograd, gde se i danas čuva u Nacionalnoj biblioteci.

Prilikom posete Hilandaru u martu 1896. g., kralj Aleksandar Obrenović je od manastirskog bratstva dobio na poklon Miroslavljevo jevanđelje, a uz njega i osnivačku povelju Hilandara. Rukopis je tada donet u Beograd.

Sledeće godine, u Beču je izrađeno fototipsko izdanje Jevanđelja. Za vreme Prvog svetskog rata Miroslavljevo jevanđelje je nakon prelaska preko Albanije 1916. dospelo na Krf gde je čuvano u Glavnoj državnoj blagajni do 1918. Nakon Prvog svetskog rata smešteno je u trezor Glavne državne banke u Beogradu, odakle je 14. juna 1935. preneto u Muzej kneza Pavla (danas deo Narodnog muzeja u Beogradu). Za vreme Drugog svetskog rata Miroslavljevo jevanđelje je od 1941-43. čuvano u manastiru Rači, a zatim u Narodnoj banci u Beogradu. Narodnom muzeju (tada Umetnički muzej) predato je na čuvanje 19. juna 1945, gde se i danas nalazi.

U junu 2005. godine, Miroslavljevo jevanđelje je upisano u listu Pamćenje sveta (Memory of the World), o čemu je Narodni muzej u Beogradu dobio sertifikat UNESKA.