Penzije: Nema lakih rešenja

Važno je da građani razumeju prednosti i nedostatke ovih fondova tako da mogu da imaju dovoljno informacija da donesu odluku da li i u koji fond da ulože svoja sredstva.

Da li ulagati u dobrovoljne fondove?

Da, ali treba imati razumna očekivanja.

Ukoliko mislite da su fondovi reešenje svih vaših problema vezano za penziju ili vam se čini da je sadašnji državni sistem prevaziđen i da sve što treba da uradimo jeste da se okrenemo fondovima – grešite!

Način finansiranja penzija kroz međugeneracijsku solidarnost (protočni bojler, „plaćaj kako zarađuješ“) kakav je trenutno državni penzijski sistem ili kroz kupovinu i akumuliranje hartija od vrednosti jednako pate od procesa starenja stanovništva.

Ukoliko se kupuju HOV u situaciji u kojoj stanovništvo dramatično stari, teško da će te hartije vredeti mnogo kada bude malo radno aktivnih koji prave vrednost tj. društveni proizvod, a da u isto vreme bude puno radno neaktivnih, tj. u penziji.

Radno aktivni stvaraju vrednost koja se raspodeljuje onima koji ne rade bilo direktno kroz doprinose bilo kroz pravljenje automobila, frižidera, pružanje komunikacionih usluga i slično, tj. pravljenja kompanija koje imaju vrednost na berzi i u čije hartije od vrednosti vredi ulagati.  

Svetski priznati ekonomisti su dokazali da se negativan uticaj fenomena demografskih kretanja na penzijski sistem ne može rešiti promenom načina finansiranja, tako da je Svetska Banka (kao nosilac ideje o privatizovanju penzijskih sistema) promenila argumentaciju za uvođenje drugog (obavezni privatni fodnovi) i trećeg stuba (dobrovoljni privatni fondovi). Od prvobitnog stava da uvođenje fondova neutrališe demografski problem, prešlo se na mišljenje da se uvođenjem fondova omogućava obezbeđivanje prihoda u starosti iz različitih izvora čime se smanjuje ukupan rizik nelikvidnosti penzijskog sistema.

Dobrovoljni fondovi predstavljaju dodatnu penziju, još jednu opciju za štednju, tako da osoba koja tokom 30 godina ulaže 10% prosječne bruto zarade može očekivati doživotnu penziju na nivou od 15% do 20% od svoje poslednje plate.

U fondovima su svi ranije uplaćeni doprinosi stalno uloženi, pa je moguća situacija da neko ko je ulagao jako dugo, npr. 20 godina, i čija su sva sredstva uložena u hartije od vrednosti, pri penzionisanju izgubi značajan dio tih sredstava, jer je upravo tada berza iz raznoraznih razloga u padu. Postoje metode za izbegavanje ovakvog scenarija (kako osoba stari tako se veći dio sredstava seli u stabilnije hartije od vrednosti kakve su obveznice, a samo manji dio ostaje investiran u akcije koje mogu značajno da osciliraju). Bitno je napomenuti i da privatni penzijski fondovi nemaju efikasno rešenje za invalidsku i porodičnu penziju.

U koji fond treba uložiti novac?

Kod dobrovoljnih penzijskih fondova nema garancija, nemoguće je garantovati određeni prinos, pa čak ni to da osoba ne bi bolje prošla da je novac jednostavno stavila u banku.

Iako nema garancija, u fondovima se u proseku bolje prolazi u odnosu na oročavanje sredstava u banci. Sredstva su ipak zaštićena samom strukturom sistema, razdvajanjem društva za upravljanje od imovine fonda, kao i uvođenjem kastodi banke koja nadgleda da li društvo upravlja imovinom na zakonit način. Nadalje, zakon i detaljna podzakonska akta pružaju vrlo precizna pravila koja daju značajna ovlašćenja nadzornom organu koji je u ovom slučaju vrlo snažna institucija – Narodna banka. Odluka koji fond izabrati treba da se oslanja na analizu sledećih faktora:

- prinosa koje pojedinačni fondovi ostvaruju - ali ne u jednoj godini, jer to može biti rezultat srećnih okolnosti, već treba birati fondove koji iz godine u godinu postižu dobre rezultate (dugoročne realne stope prinosa na razvijenim tržištima kapitala kreću se oko 4% - osnovni indeks Beogradske berze je u 2006. godini povećan nominalno za 60% ali to se može ponoviti još svega nekoliko puta, a biće i padova). Strategija za aktuelnu situaciju u Srbiji gdje se fondovi tek formiraju može biti i uzdržavanje od ulaganja u prvih par godina da bi se performanse fondova mogle pravilno analizirati.  

-visine naknada koje društvo za upravljanje naplaćuje - jer se na taj način direktno umanjuje prinos koji ostaje članu fonda. Upoređivanje prinosa treba vršiti na neto osnovi, odnosno nakon oduzimanja naknada (Zakonom su ograničeni maksimalni iznosi tako da naknada na uplatu doprinosa može biti najviše 3% a godišnja naknada na ukupna sredstva najviše 2%).

- menadžera fondova - fondovi nisu proizvođači automobila, pa ukoliko glavni menadžer napusti kompaniju ona i dalje pravi dobar automobil. U fondovima menadžeri donose odluke o ulaganju; ukoliko želite da uložite u određeni fond morate da znate ko je mendžer, gde je ranije radio, koliko je na prošlim radnim mjestima imao uspeha sa ulaganjem u hartije od vrednosti, i da obavezno pročitate njenu/njegovu radnu biografiju.  

Zaključak

Potrebno je na vrijeme misliti o penziji i tokom karijere štedeti: u banci, u fondu, kupovinom nekretnina, kupovinom životnog osiguranja i sl. Obavezni penzijski sistem bez obzira na način finansiranja i vlasništvo (državno, privatno) moraće da bude tako uređen da se starosna granica za odlazak u penziju konstantno povećava sa povećanjem životnog veka.

Biće potrebno da se utiče na tržište rada da bi se što više povećala ponuda (npr. veće učešće žena, demotivisanje prevremenog penzionisanja i sl.). Jedno od rešenja je i imigracija, mada Srbija pre svega treba da poveća zaposlenost koja bi automatski smanjila nepovoljan odnos broja radnika i broja penzionera.  

Penzija iz obaveznog sistema ne može biti zamena za nivo potrošnje dok je osoba bila radno aktivna, već mora biti značajno niža i predstavljaće samo osnovni prihod u starosti. Ukoliko se želi lagodna starost treba početi štedeti rano.