Dinkić ne bi u vladu sa Đelićem

„U vladi su važni međuljudski odnosi i zato ne bih ulazio u vladu sa Đelićem, on je rasturio međuljudske odnose i u vladi Đinđića. Poštujem njegov intelekt, ali njegove spletke su ono što me tera od njega“, rekao je Mlađan Dinkić, predsednik G17 u Kažiprstu B92.

On je izjavio da nije bio srećan zbog podrške SPS vladi u kojoj je bio ministar, ali da sad ne želi da razmišlja o tome i da više ne bi ulazio u vladu koju podržava SPS. “Verujem u demokratsku većinsku vladu i u to da lideri Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije imaju „kapacitet za saradnju“.

Smanjenje nezaposlenosti

Dinkić tvrdi da, prema međunarodnim statistikama stvarna stopa nezaposlenosti u Srbiji iznosi oko 21 odsto odnosno da je bez posla između 500 i 600 hiljada ljudi, a ne oko milion koliko pokazuju podaci sa tržišta rada.

„Ta, stvarna stopa nezaposlenosti mora da se prepolovi i spusti na 12 odsto u narednih pet godina“, tvrdi Dinkić, navodeći da je taj „težak posao“ moguće obaviti uz nekoliko mera. Jedna od njih je formiranje industrijskih zona u svim većim gradovima koje bi država opremila potrebnom infrastrukturom, što bi ubrzalo i tzv. grinfild investicije.

Dinkić je naveo i da je moguće omogućiti povoljne kredite mladima za pokretanje sopstvenog biznisa, gde bi deo rizika država preuzela na sebe.

„Žrtvovaćemo deo budžetskog suficita da mladi pokrenu biznis. Norvežani su prvi pokušali sa takvim programom. Njihovi programi razvoja preduzetništva počinju još u srednjoj školi. Posle, mladi dobijaju kredite sa zalogom samo na opremu, bez hipoteke“, objašnjava Dinkić.

Na pitanje da je u prethodnoj kampanji obećao zapošljavanje 150.000 ljudi u „radno intenzivnim“ delatnostima kao što je tekstilna industrija, u kojoj je u prethodnim godinama zapravo otpušten veći broj radnika, on je odgovorio da je ipak započet oporavak tekstilne industrije. „Napravili smo sporazum sa EU o izvozu tekstila, zaposleno je 4.000 radnika u Vranju. Tekstilna industrija je počela da se oporavlja, ali je u celoj Evropi ona izgubila primat od Kine“ kaže on.

Dinkić je napomenuo da ne moraju da se zamrznu plate u borbi za smanjenje nezaposlenosti i najavio da mora da se sprovede reforma obrazovanja.

Nema potrebe za privatizacijom EPS-a?

Po njegovim rečima, država je „u plusu 1,5 milijardi evra“ i ima snage za takve reforme, a dalje uštede su moguće kresanjem troškova u budžetu kao što su troškovi za subvencije društvenim preduzećima. „Privatizacija je pri kraju i to će morati da se okonča“, kaže Dinkić

On tvrdi da nema potrebe za privatizacijom EPS u mandatu naredne vlade, kao ni za privatizacijom Telekoma „dok je profitabilan kao što jeste“.

Dinkić smatra i da je potreban kratak zakon o privatizaciji NIS-a gde bi deo sredstava bio investiran u zaštitu životne sredine u Pančevu i drugim mestima gde je to potrebno.

Kao veliki probem u Srbiji Dinkić je naveo da se optuženima za kriminal ne zaplenjuje imovina. „U Italiji se kriminalcima zapleni imovina. Ako se na sudu dokaže da su krivi i da su na taj način ostvarili tu imovinu, ona im se trajno oduzima“, tvrdi on, napominjući da je sličan tretman trebalo da bude primenjen i na optužene za privredni kriminal u Srbiji. Sledeći veliki probem u borbi protiv privrednog kriminala, po njegovom mišljenju je sudstvo. „Niko od sudija nema potrebna znanja u toj oblasti i oni treba da uče. Potrebno je da počnu da presuđuju u procesima za privredni kriminal“, tvrdi Dinkić.