Za mali biznis malo sredstava

Preduzeća od kojih se očekuje da postanu najdinamičniji deo privrede ili da, kako se to popularno kaže, budu nosioci razvoja ekonomije, čine čak 99,7 odsto ukupnog broja preduzeća. Uslovi u kojima posluju, međutim, ograničavaju ih i sprečavaju da ispune taj cilj.

Reč je o, kako upozoravaju ekonomisti, velikom udelu sive ekonomije, koja jeste značajno smanjena, ali imajući u vidu bazu sa koje je započet proces suzbijanja, to i nije neki uspeh.

Tvrda poreska politika, nedostatak kreditnih sredstava, odnosno njihova visoka cena koju mala i srednja preduzeća nisu u stanju da plate, zatim nedostatak lojalne konkurencije i zadovoljavajuće infrastrukture, samo su neki od problema koji opterećuju kontekst poslovanja MSP. Ako se tome dodaju nepovoljni makroekonomski pokazatelji koji dugoročnim planovima daju crtu neozbiljnosti, problemi postaju još teži.

I dok je država spremna da uloži milijarde evra u propale firme, iznos koji je država spremna da izdvoji za razvoj malih i srednjih preduzeća meri se milionima.

Nacionalni investicioni plan ima ambicioznije ciljeve kada je reč o finansijskoj pomoći MSP, ali imajući u vidu da dolaze izbori i opasnost da na vlast dođu populističke partije sklone, takođe, uzaludnom troškarenju novca poreskih obveznika, to ostaje samo još jedna od neizvesnoti u kojima se vlasnici malih i srednjih preduzeća guše.

Podaci govore da je u 2005. za podsticanje tzv. start ap projekata, iz republičkog budžeta izdvojeno oko milijardu dinara. Za ovu godinu planirani iznos je oko dve milijarde dinara. Reč je o kreditima čiji se iznos kreće od pet do 20 hiljada evra, sa kamatnom stopom od jedan odsto na godišnjem nivou i rokom otplate do pet godina.

U ovoj godini zahvaljujući toj kreditnoj podršci otvoreno je više od 3.500 novih radnih mesta. Problem je, međutim, što je za odobrenje kredita neophodan dobar projekat, a potencijalnim "bizmismenima" u Srbiji upravo to nedostaje. Tako se grupi problema pridružuje i nedostatak inicijative i inovativnosti u započinjanju biznisa.

Svetska banka, recimo, procenjuje da u prehrambenoj industriji Srbija ima značajnih potencijala, kao i da na duži rok posmatrano potencijal čuči u sektoru transporta, logistike i softvera, ali preduslov za realizaciju svih tih planova jeste razvoj infrastrukture.

Sektor MSP igra važnu apsorpcionu funkciju u zapošljavanju, jer nasuprot smanjenju broja zaposlenih od 9,5 odsto u velikim preduzećima, broj zaposlenih u MSP beleži rast od 7,7 odsto. Naravno, i tu se mora imati u vidu da su procenti minorni.

Indikatori rentabilnosti poslovanja, iako zasnovani na niskim bazičnim osnovama, takođe nisu za pohvalu - bruto dodata vrednost i neto profit premašuju polovinu ukupne vrednosti u celoj privredi i iznose 54 odsto. To znači da MSP uglavnom plasiraju robu na domaće tržište, jer je njihova konkurentnost ali slaba marketinška aktivnost nedovoljna za bilo kakav ekspanzivniji proboj na ino tržišta