Razno
Na današnji dan, 30. april
Danas je četvrtak, 30. april. Ovo su istorijski događaji koji su obeležili današnji datum.
0:00
30.4.2026.
5 h
Ponedeljak, 18.12.2006.
09:12
Brodovi - tempirane bombe
Novosađani, ali i putnici vozova ka jugu iz cele Evrope, već više od godinu dana strepe od privremenog montažno-demontažnog mosta na Dunavu kod Novog Sada, sagrađenog na mestu gde je pre sedam i po godina u bombardovanju srušen Žeželjev most. Strepnja se još jednom (četvrti put „zvanično” za godinu dana) pretvorila u dramu, unoseći još više straha, pošto je pre dva dana još jedan brod udario u stub mosta, a saobraćaj vozova koridorom 10 bio u dužem prekidu. Ovog puta do sudara je došlo kada je u jedan od stubova udario nemački brod „Rodah” čija je posada to pravdala slabom vidljivošću na reci. Javnost je nezvanično saznala da most nije oštećen za razliku od broda.
Novosađani, ali i putnici vozova ka jugu iz cele Evrope, već više od godinu dana strepe od privremenog montažno-demontažnog mosta na Dunavu kod Novog Sada, sagrađenog na mestu gde je pre sedam i po godina u bombardovanju srušen Žeželjev most. Strepnja se još jednom (četvrti put „zvanično” za godinu dana) pretvorila u dramu, unoseći još više straha, pošto je pre dva dana još jedan brod udario u stub mosta, a saobraćaj vozova koridorom 10 bio u dužem prekidu. Ovog puta do sudara je došlo kada je u jedan od stubova udario nemački brod „Rodah” čija je posada to pravdala slabom vidljivošću na reci. Javnost je nezvanično saznala da most nije oštećen za razliku od broda.
Najteži incident izazvao je letos rumunski brod koji je vukao barže natovarene gvozdenom rudom, od kojih se jedna prevrnula i ispustila u Dunav čak 1.400 tona gvozdene rude. Strahovalo se od teških posledica, jer su u blizini izvorišta za snabdevanje pijaćom vodom građana Novog Sada, ali je javnost ubeđivana da je sve u redu, a brodovi su nastavili da drmaju most.
Međutim, kao ni prilikom ranijih incidenata, ni sada se nije moglo saznati ko zvanično stoji iza te ocene, što je i najviše uticalo da se kod građana i putnika stvori nepoverenje u takve i ranije slične konstatacije. Postoji, naime, bojazan da je svaki brod koji plovi Dunavom praktično tempirana bomba, utoliko pre što se stručnjaci razlikuju kada je reč o uzroku incidenata (pominje se i ljudski faktor, odnosno neopreznost posada plovila), ali niko nikada nije jasno rekao koliko je bezbedan.
U „Železnicama Srbije” niko nije mogao da nam jasno kaže kojom brzinom vozovi saobraćaju preko ovoga mosta, mada je reč o podatku koji bi morao da bude poznat pre svega putnicima koji sa zebnjom jedva čekaju da vagoni protutnje preko Dunava.
Jer, prilikom izgradnje mosta, koji je pušten u saobraćaj u leto 2000. godine, nisu poštovani standardi Evropske unije kada je reč o vodenom saobraćaju. Visina mosta je manja u odnosu na nivo reke prema međunarodnim propisima, a razmak između stubova je, takođe, manji od neophodnog. Zbog toga je, slažu se stručnjaci, plovni put rizičan na ovom delu reke, utoliko pre što je most izgrađen na delu Dunava gde njegov tok naglo skreće udesno, čineći oštru krivinu.
Prema sačuvanoj dokumentaciji, nadležni su, doduše, tada smatrali da će most, kako mu i ime kazuje, biti privremeno rešenje i relativno brzo demontiran. Ali, realno, kada će se to desiti i sada je teško predvideti, mada je iz Ministarstva za kapitalne investicije u poslednjih nekoliko meseci stiglo više nagoveštaja da bi izgradnja novog i trajnog mosta mogla početi za dve godine. U tom slučaju teško je očekivati da se problem reši za manje od četiri-pet godina. Međutim, da li će privremeni montažno-demontažni most do tada izdržati ne baš jednostavnu proceduru, uključujući i inostrano kreditiranje?
Najteži incident izazvao je letos rumunski brod koji je vukao barže natovarene gvozdenom rudom, od kojih se jedna prevrnula i ispustila u Dunav čak 1.400 tona gvozdene rude. Strahovalo se od teških posledica, jer su u blizini izvorišta za snabdevanje pijaćom vodom građana Novog Sada, ali je javnost ubeđivana da je sve u redu, a brodovi su nastavili da drmaju most.
Međutim, kao ni prilikom ranijih incidenata, ni sada se nije moglo saznati ko zvanično stoji iza te ocene, što je i najviše uticalo da se kod građana i putnika stvori nepoverenje u takve i ranije slične konstatacije. Postoji, naime, bojazan da je svaki brod koji plovi Dunavom praktično tempirana bomba, utoliko pre što se stručnjaci razlikuju kada je reč o uzroku incidenata (pominje se i ljudski faktor, odnosno neopreznost posada plovila), ali niko nikada nije jasno rekao koliko je bezbedan.
U „Železnicama Srbije” niko nije mogao da nam jasno kaže kojom brzinom vozovi saobraćaju preko ovoga mosta, mada je reč o podatku koji bi morao da bude poznat pre svega putnicima koji sa zebnjom jedva čekaju da vagoni protutnje preko Dunava.
Jer, prilikom izgradnje mosta, koji je pušten u saobraćaj u leto 2000. godine, nisu poštovani standardi Evropske unije kada je reč o vodenom saobraćaju. Visina mosta je manja u odnosu na nivo reke prema međunarodnim propisima, a razmak između stubova je, takođe, manji od neophodnog. Zbog toga je, slažu se stručnjaci, plovni put rizičan na ovom delu reke, utoliko pre što je most izgrađen na delu Dunava gde njegov tok naglo skreće udesno, čineći oštru krivinu.
Prema sačuvanoj dokumentaciji, nadležni su, doduše, tada smatrali da će most, kako mu i ime kazuje, biti privremeno rešenje i relativno brzo demontiran. Ali, realno, kada će se to desiti i sada je teško predvideti, mada je iz Ministarstva za kapitalne investicije u poslednjih nekoliko meseci stiglo više nagoveštaja da bi izgradnja novog i trajnog mosta mogla početi za dve godine. U tom slučaju teško je očekivati da se problem reši za manje od četiri-pet godina. Međutim, da li će privremeni montažno-demontažni most do tada izdržati ne baš jednostavnu proceduru, uključujući i inostrano kreditiranje?
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 0
Pogledaj komentare