Vukovar: Dan sećanja

Praznik je spomen na 18. novembar 1991. kada je Vukovar nakon tromesečne opsade pao u ruke tadašnje JNA. Tog dana je slomljena odbrana hrvatskih snaga, a nesrpsko stanovništvo je bilo primorano da ode iz grada.

Petnaesta godišnjica vukovarske tragedije ove se godine obeležava pod sloganom "Hodočašće hrvatskoj slobodi". Učesnici su nakon okupljanja ispred vukovarske bolnice, gde su odali počast na Ovčaru odvedenim hrvatskim braniocima, ranjenicima, medicinskom osoblju i civilima, formirali tzv. "kolonu sećanja" i ulicama grada nekoliko kilometara hodali do Memorijalnog groblja žrtava rata.

Godišnjici pada grada, kao što je bilo uobičajeno i proteklih godina, prisustvovao je državni vrh Hrvatske.

Hrvatski predsednik Stjepan Mesić je u Vukovaru izjavio da se na današnji dan Vukovar "priseća patnji i boli građana koji nisu hteli ništa drugo nego da žive u miru u svom gradu".

Hodajući u "koloni sećanja" ulicama Vukovara, predsednik Mesić je podsetio na ranjenike koji su iz vukovarske bolnice odvezeni na streljanje, ističući kako su to zbivanja koja svakoga moraju potresti.

"Neprijatelj je hteo da slomi Vukovar jer je mislio da će tako slomiti i Hrvatsku i zato je dobro da dođemo ovde kako bismo se prisetili onih koji nisu dopustili da se Hrvatska slomi i koji su tako odbranili Hrvatsku", rekao je Mesić.

On je kazao da je sada najvažnije obnoviti grad i omogućiti ljudima da izgrade i svojoj deci priušte život bolji od onoga koji su imali oni koji su poginuli za Vukovar.

"Ovo je grad velikih potencijala i svi oni koji žele da ulažu u Hrvatsku neka ulažu u Vukovar, jer će se ljudi ovde vraćati ako imaju posao", poručio je Mesić.

Predsednik vlade Ivo Sanader izjavio je da oseća tugu zbog tragedije koja se tom gradu dogodila pre petnaest godina, ali i ponos jer se u Vukovaru branila Hrvatska.

"Vukovar nije branio samo sebe, nego i Hrvatsku, i stoga smo ponosni, ali imamo i obavezu da odamo zahvalnost i poštovanje onima koji su dali svoj život u obrani Vukovara", izjavio je Sanader.

Sanader je kazao da je vrlo važno da se podrže projekti koji otvaraju perspektive života i budućnosti u tom gradu.

Pripadnici srpskih paravojnih formacija i civil (arhiv)

Tokom tromesečne bitke za Vukovar na hrvatskoj je strani bilo oko 1.800 boraca. Na srpskoj, prema službenim hrvatskim statistikama između 40.000 i 60.000 vojnika i 600 oklopnih vozila.

Prema toj statistici, usled svakodnevnih topovskih, pešačkih i vazdušnih napada, sa hrvatske strane je stradalo njih 1.624, od čega je 1.100 civila, a ranjeno 2.557 osoba.

Nakon što je 18. novembra 1991. godine JNA zauzela Vukovar, u progonstvo je otišlo više od 22.000 Hrvata i ostalih nesrba. Hrvatsko društvo logoraša srpskih koncentracionih logora ima podatke o 8.000 zarobljenih hrvatskih branitelja i civila koji su prošli logore u Srbiji, a njih oko 300 je u logorima i umrlo.

Vukovar još uvek traži više od 500 nestalih osoba kojima se nakon pada grada gubi svaki trag. Među njima i 58 osoba od onih koji su odvedeni na Ovčaru. Gotovo 90 odsto grada pretvoreno je tokom borbi u ruševine.

Spomenik na Ovèari

Vukovar je najveći ratni stradalnik u Hrvatskoj, no uprkos simbolici koju predstavlja, proces materijalne obnove grada, povratka ljudi i normalizacije odnosa između Hrvata i Srba nakon mirne reintegracije ovog područja u ustavno-pravni poredak Republike Hrvatske 1998. godine, teče sporo.

U gradu trenutno živi nešto više od 30.000 ljudi, Hrvata i Srba u podjednakom brojčanom odnosu. Suživot pokazuje izvesan napredak, no dečji vrtići i škole su još uvek podeljeni na nacionalnoj osnovi.

Država u poslednje vreme čini značajne napore da se ova situacija u skoroj budućnosti prevaziđe.

Žene u crnom: Oprostite nam

Po prvi put obeležavanju Dana sećanja prisustvovala je i jedna organizacija iz Srbije – Žene u crnom. One su danas nakon polaganja venaca i odavanja počasti državnih i ostalih delegacija  na Memorijalnom groblju žrtava iz Domovinskog rata takođe položile venac sa natpisom "Oprostite nam, Žene u crnom, Srbija".  

Prema rečima članice te organizacije Vere Vujošević, ŽUC je došao u Vukovar kako bi hrvatske majke zamolio za oproštaj.  "Žene u crnom" su se u proteklih petnaest godina zauzimale su se za kažnjavanje zločina počinjenog nad Vukovarom i drugim gradovima i mjestima.

"Postoji i ona Srbija koja se ne slaže s onim što je ovde i drugde činjeno", poručila je Vujošević. 

ŽUC je ranije saopštio da će učiniti sve što je u njenoj moći da istina o zločinu počinjenom u Vukovaru 1991. godine dopre do svesti javnosti u Srbiji i da se svi odgovorni za zločine protiv mira i čovečnosti privedu pravdi i kazne po zakonu.

"Beograđani su ispratili cvećem one koji su od Vukovara napravili još jedan Staljingrad. Neka njihova deca, nažalost, i danas po stadionima urlaju 'Nož, žica, Srebrenica'", kaže se u saopštenju ŽUC-a.

Raspravu o ovoj temi možete čitati na Blogu Jasmine Tešanović, ovde.