EU: Kosovo i Bosna najveći izazovi

To se navodi se u nacrtu "Strategijskog dokumenta" o proširivanju EU koji će u sredu objaviti Evropska komisija. Prema ovom dokumentu, u koji je imala uvida agencija Beta, ističe se da će Evropska unija najpre preustrojiti svoje institucije da bi bila u stanju da primi nove članice, tako da se tek srednjoročno, kroz više godina, može očekivati ulazak nekih zemalja u redove EU.

Ali će apsolutno nužno biti i to da evropska dvadesetpetorica budu sigurni da će svaka buduća nova članica u potpunosti usvojiti i sprovesti sve propise i standarde EU.

U pripremljenom dokumentu Evropske komisije se naglašava da će u tom cilju biti presudno i uslov da se dokaže da je kandidat za članstvo praktično potpuno sproveo sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

Evropski komesar Oli Ren će 8. novembra objaviti smernice za nužno institucionalno i političko osposobljavanje Evropske unije da u budućnosti primi i "ugradi" nove članice, posle ulaska u članstvo Bugarske i Rumunije, 1. januara 2007.

Evropska komisija će tad obelodaniti i godišnje izveštaje o reformama u Srbiji i drugim zapadnobalkanskim zemljama, kao i u Turskoj.

O tome će najpre 13. novembra raspravljati šefovi diplomatija EU, a konačnu reč će u decembru dati i lideri evropske dvadesetpetorice.

U nacrtu "Strategijskog dokumenta" se izražava zadovoljstvo zbog usvajanja novog Ustava Srbije i postojanog ekonomskog napretka, ali se ukazuje i na krupne probleme o kojima će podrobno izvestiti Evropska komisija u samom "Izveštaju o napretku", pre svega kad je reč o izostanku pune saradnje s Haškim sudom.

To je, kako se podvlači, i dalje prepreka za nastavak pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju s Beogradom. Konsultovani izvori EU u Briselu su Beti rekli da će godišnji "Izveštaj o napretku" baciti "puno svetlo" na ocene, zaključke i perpspektive daljih odnosa EU i Srbije.

Od svih zemalja zapadnog Balkana će, kako je stavljeno do znanja, biti snažno zahtevano da bitno poprave situaciju u pravosuđu, jer je to i bitna pretpostavka za ispunjavanje uslova za suzbijanja korupcije i organizovanog kriminala.

Izvori u Briselu su dodali da nije realno očekivati da do novog proširivanja EU dođe pre roka od "najverovatnije najmanje pet godina".

Na pitanje da li se to odnosi i na Hrvatsku koja već pregovara o članstvu, odgovor je glasio da to "prevasnodno zavisi od vlasti u Zagrebu", budući da Evropska komisija ukazuje na još uvek nedovoljan napredak u reformi pravosuđa i borbi protiv korupcije, kao i na slabu primenu zakona o zaštiti manjina i povratka srpskih izbeglica.