Nova dilema - izbori

Iz G17 stiže poruka da ta stranka na predstojeće izbore izlazi samostalno, manjinske stranke najavljuju koalicije, a Demokratska stranka potvrđuje da vodi razgovore o izbornoj saradnji, ali bez konkretnih detalja na tu temu.

Iako još nije zakazana sednica parlamenta na kojoj bi poslanici trebalo da usvoje zakon o sprovođenju ustava i time otvore prostor za raspisivanje izbora, iz G17 plus stižu očekivanja da će parlamentarni izbori u Srbiji biti raspisani sledeće nedelje.

Predsednik G17 plus i ministar finansija u ostavci Mlađan Dinkić, takođe, očekuje da će izbori biti održani u decembru, ali iznosi i ideju od koga takvo rešenje treba da potekne.

"Mislim da gospoda Tadić i Koštunica treba, koliko sutra već, da sednu i da se dogovore oko redosleda izbora. Pri tome mora se imati u vidu da u Srbiji niko ne može sam iz demokratskog bloka da formira vladu", kaže on.

"Ono što je Srbiji potrebno nakon ovih parlamentarnih izbora jeste vlada demokratskog jedinstva. Mi smo spremni za samostalan izlazak na izbore, a za sedam dana ćemo zaključiti listu od 250 kandidata za poslanike", rekao je Dinkić.

Potpredsednik demokrata Nenad Bogdanović nije toliko detaljan kada je o učešću na izborima reč: "Što se DS-a tiče, vi znate da mi tu vrstu odluka donosimo po određenoj proceduri. Za sada razgovaramo sa nekim od stranaka i to smo više puta ponovili", kaže on.

"Do ovog trenutka, ništa drugo osim toga da ćemo nastupiti kao DS-Boris Tadić na sledećim izborima, na tu temu ne bih mogao da kažem."

Predsednik DS-a i Srbije Boris Tadić ponovio je da neće pristati da se izbori održe sledeće godine, već do 23. decembra.

Lider Sandžačke demokratske partije Rasim Ljajić na istu temu kaže da je strateški partner njegove partije Demokratska stranka, sa kojom su vodili razgovore o nastupu na izborima.

On dodaje da je, ipak, prevagnuo stav da SDP treba na izbore da izađe sa manjinskim strankama: "Ono što je sada izvesno jeste da ćemo mi formirati Listu za toleranciju, da će to biti lista koja će okupljati predstavnike manjinskih zajednica, njihove političke stranke, nevladine organizacije, ali ćemo uključiti i pojedince iz tih zajednica."

"Očekujemo da ta lista osvoji najmanje pet poslaničkih mandata, što nam omogućava da budemo respektabilan politički faktor bez koga se ne može formirati buduća vlada Srbije", kaže Ljajić.

Pre realizacije svih predizbornih ideja neophodno je postići dogovor o raspisivanju izbora, odnosno o zakonu o sprovođenju ustava, koji bi, između ostalog, trebalo da propiše rokove i nivo izbora. Kako stoje stvari, na tu temu u Srbiji trenutno nema političke saglasnosti.

Dogovor o najbitnijim pitanjima trebalo bi da postignu čelnici najvećih stranaka u Srbiji – DS-a, DSS-a i Srpske radikalne stranke.

A pokrajinski?

Novi Sad

Iako su najveće stranke saglasne oko toga da vojvođanske izbore treba ostaviti za narednu godinu, raskol u vladajućoj koaliciji Vojvodine povodom referenduma o ustavu mogao bi ubrzati izbore za Skupštinu Vojvodine. Kako za B92 iz Novog Sada javlja Miroslav Zadrepko, izgleda da je referendum podelio koaliciju u Vojvodini.

Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić zahvaljuje se Vojvođanima što su, u broju većem nego što je očekivano, izašli na referendum, a predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš sumnja u regularnost zbog naglog rata izlaznosti u poslednjim satima glasanja.

Raskol u koaliciji je nastao, zapravo, pre referenduma jer je Kostreš, suprotno ostatku koalicije, pozivao na bojkot referenduma, što Pajtič smatra nedopustivim.

"Neprihvatljivo je da neko sa samo 10 odsto poslanika poziva na bojkot. Niko nema pravo da u ime većine poziva na nešto s čim se većina ne slaže, a ja sam, kao predsednik Izvršnog veća, tek kada se Veće opredelilo da podržava referendum, pozvao na referendum", kaže Pajtić.

U Demokratskoj stranci, čiji je Pajtić član, kažu da će odluka o pokrajinskim izborima biti doneta u vladajućoj koaliciji, ne navodeći vremenski okvir za tako nešto.