Vlada nije dobila predlog

Premijer Vojislav Koštunica kaže da nije sa Martijem Ahtisarijem razgovarao o tom predlogu. Premijer tvrdi da je svaki dokument koji nije u skladu sa Poveljom UN-a "unapred osuđen na propast". Istovremeno, stručnjaci za Balkan ocenjuju da nema neslaganja EU i Sjedinjenih Država kada je o statusu Kosova reč, te da je svaka tvrdnja o tome "prodavanje magle".

Predlog Martija Ahtisarija za status Kosova čini se da je za sada poznat samo medijima, i to onim u Prištini. Vojislav Koštunica tvrdi da papir nije ni video, a o tome ništa ne zna ni zvanična Priština.

Portparolka Martija Ahtisarija Hua Đijang je, međutim, danas ponovila da predloga još nema, a da je Ahtisari Kontakt-grupi i zvaničnicima Ujedinjenih nacija prezentovao samo načelne ideje. Međutim, kosovski list Ekspres pre nekoliko dana objavio je sadržaj navodnog Ahtisarijevog predloga.

Vojislav Koštunica ocenjuje da je zabrinjavajuće da Ahtisari ima papir o kome se nikada nije razgovaralo i upozorava da je dokument "unapred osuđen na propast" ako nije u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija.

Treća, međunarodna strana, već više dana ponavlja da je papir u pripremi. S te strane dolaze i različite najave do kada će se rešiti status Kosova.

Ivićeva: Razlika Vašingtona i Brisela

Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić smatra da postoji očigledna razlika između stavova Vašingtona i Brisela.

"Evropska unija zaista želi da pomeri donošenje budućeg rešenja o statusu Kosova za posle izbora i EU se zalagala dosta konzistentno protiv veštačkih rokova, za razliku od angloameričke struje, koja je u stvari obrnuto radila od svega, s tim da su govorili o kompromisnom rešenju, ali su uvek ostavljali prostor ako to kompromisno rešenje nije moguće, da onda treba nametnuti rešenje."

"Srbija nije zvanično tražila odlaganje rešenja, ali je u svim razgovorima naših zvaničnika isticano to da je Srbija za kompromisno rešenje, a da je, da bi ono bilo postignuto, potrebno produženje pregovora. Produženje mandata Martija Ahtisarija već je signal da se računa s tim da će pregovori biti nastavljeni, a rešenje doneto 2007, u prvoj polovini te godine", kaže ona.

"Rešenje za Kosovo je važno odložiti jer sada nismo blizu kompromisnog rešenja, pa treba ostaviti prostor za postizanje dogovora i približavanja stavova, a ako pogledate unazad, vidite da su ranije stavovi bili veoma različiti. Imamo teme gde se sporimo i teme gde se približavamo. Mislim da se moramo sastajati češće", kaže Sanda Rašković-Ivić.

Britanski stručnjak za Balkan Tim Džuda, međutim, tvrdi da neslaganja nema i da ni Vašington ni Brisel ne daju srpskim liderima izgovor da odlože izbore do posle decembra.

"Moj utisak je da je ovde reč o svojevrsnoj prodaji magle. Mislim da Ahtisari neće odlagati i da će izneti svoj predlog o konačnom statusu Kosova do kraja godine. Ako se u Srbiji zaista održe izbore u decembru, konačan status Kosova neće biti formalno utvrđen u Savetu bezbednosti pre nego što, za recimo mesec dana, bude i formirana vlada u Beogradu", kaže Džuda.

Izbeći veto u Savetu bezbednosti

U navodnom Ahtisarijevom predlogu kao formula se pominje oročena uslovna nezavisnost, na tri do pet godina. Urednik agencije FoNet Zoran Sekulić smatra da to daje prostor za nešto sasvim drugo.

"Jedan od razloga za ovakav manevar, dakle uslovna nezavisnost, pa za tri godine odlučivanje o statusu, pokušaj je zapadnih sila da se izbegne varijanta da, u slučaju eventualnog glasanja u Savetu bezbednosti o nekoj novoj rezoluciji u kojoj bi bilo predloženo da je Kosovo nezavisna država, da se izbegne mogućnost da se uloži veto. Nije sasvim sigurno da nekog veta ne bi bilo", kaže on.

Nema izbegavanja Saveta bezbednosti

Savet bezbednosti (arhiva, B92)

Denisa Kostović, sa Londonske škole ekonomije i političkih nauka, za B92 kaže da je za bilo kakvu promenu prisustva međunarodne zajednice na Kosovu neophodno da se donese rezolucija u Savetu bezbednosti.

"Jedino što se u toj rezoluciji može shvatiti kao privremeno, a to je da ta rezolucija neće eksplicitno pomenuti reč nezavisnost Kosova, iako suštinski, sve ingerencije koje će dati Kosovu i Vladi Kosova zapravo će biti ta da će Kosovo imati gotovo potpunu kontrolu nad svojim poslovima", kaže ona.

"To će biti suština prelaznog rešenja za Kosovo, a ne činjenica da će isključiti mogućnost nezavisnosti kao krajnjeg rešenja", kaže ona.

Kostovićeva podseća i da se pregovori o Kosovu vode na dva koloseka - u Beču i na međunarodnom nivou - između Ahtisarija i Kontakt- grupe.

Ona smatra da će krajnje rešenje biti usaglašeno i na međunarodnom nivou jer, ako bi to izostalo, onda bi zemlje pojedinačno počele da sprovode različitu politiku prema Kosovu.

SAD žele rešenje za Kosovo 2006.

Vizner i Draškoviæ (FoNet)

Specijalni izaslanik SAD za pregovore o Kosovu Frenk Vizner poručio Beogradu da se SAD zalažu za rešenje u 2006.

On je u Beogradu izjavio da na Balkanu neće biti naroda čija će prava tako snažno biti zaštićena kao što će biti zaštićena prava Srba na Kosovu. Vizner je u ekskluzivnom intervjuu za B92 rekao da je došao u Beograd kako bi preneo stavove i zaključke Vlade SAD o pregovorima o Kosovu.

Vizner je zvaničnicima u Srbiji rekao kako se SAD nadaju da će pregovaranjem uspeti da se dođe do što je moguće više zajedničkih stavova, kako bi do kraja 2006. mogao biti utvrđen status Kosova. Vizner nije mogao da precizira da li će, ako u Srbiji ne budu održani izbori do kraja godine, SAD insistirati na obelodanjivanju plana za status Kosova.

"Postavljate mi hipotetičko pitanje. Ne znam da li će biti izbora do kraja godine, a mislim da to niko ne može da zna dok se Skupština ne sastane i ne donese odluku. Ne mogu da nagađam o nečemu što se nije dogodilo", kaže on.

EU: Za sada bez odluke o odlaganju

O pregovaračkom procesu i stavovima Evropske unije u Prištini je juče s liderima kosovskih Albanaca razgovarao specijalni izaslanik Evropske unije za Kosovo Štefan Lene.

Lene je rekao da u Evropskoj uniji imaju mnogo razumevanja za potrebu da se što pre donese odluka o statusu Kosova. "Međutim, rokovi za donošenje rešenja su u odgovornosti Martija Ahtisarija. Za sada, važe rokovi koji su doneti ranije jer nema nikakve odluke o odlaganju."

"I dalje postoji potreba stalnog konstruktivnog angažovanja kosovskog tima, pred nama su i dalje pregovori i teške i komplikovane odluke. Institucije su uradile mnogo, napretka ima, kao što ima i slabosti", rekao je Lene.

Premijer Kosova Agim Čeku izjavio je posle razgovora da bi nepominjanje nezavisnosti Kosova u Ahtisarijevom dokumentu moglo izazvati probleme jer većina na Kosovu očekuje nezavisnost.

Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu rekao je da je veoma važno i međunarodno angažovanje na Kosovu posle određivanja statusa.

Vuk Drašković: Rusija podržava Srbiju

Lavrov i Draškoviæ u Moskvi (Fonet)

Rešenje kosovskog problema može biti samo rezultat pregovora i ne može biti govora ni o kakvom nametnutom rešenju, izjavio je danas u Moskvi ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov.

On je podsetio da je u septembru Kontakt-grupa donela odluku kojom se utvrđuje pregovorni pristup i da je poručila specijalnom izaslaniku generalnog sekretara Martiju Ahtisariju da izradi predlog na osnovu koga bi moglo pregovorima da se dođe do rešenja.

"Najvažnije je naći tu varijantu koja bi odgovarala obema stranama i tek tada možemo da govorimo o nekoj rezoluciji Saveta bezbednosti", rekao je Lavrov na zajedničkoj pres konferenciji sa srpskim ministrom inostranih poslova Vukom Draškovićem.

Sa svoje strane, Drašković je zahvalio Rusiji, njenom ministru inostranih poslova i njenom predsedniku, Vladimiru Putinu, na podršci koju su pružili Srbiji u, kako je rekao, "zaštiti njenog teritorijalnog integriteta i traženja kompromisnog rešenja".

Drašković je ranije danas, a nakon razgovora s ruskim kolegom, rekao da Rusija neće u Kontakt-grupi podržati rešenje koje bi bilo nametnuto Beogradu i koje ne bi poštovalo međunarodno pravo i usvojene principe Kontakt-grupe.

Drašković, takođe, s puno optimizma smatra da je moguće naći rešenje koje bi istovremeno "poštovalo legitimne zahteve Albanaca" na Kosovu i Metohiji i očuvalo teritorijalni integritet Srbije" i dodao je da narušavanje teritorijalne celovitosti Srbije nije legitiman zahtev.