Obveznice rešenje za manju zaduženost

Ona je rekla da obveznice koje mogu da izdaju predstavnici gradova, lokalne samouprave i javna preduzeća, kako bi se finansirala izgradnja vodovoda, puteva, infrastrukture i razvoj, još nisu zaživele u Srbiji kao vrsta hartije od vrednosti.

"Nažalost, u Srbiji se ne koristi domaće tržište kapitala, i dalje se za izgradnju saobraćajnica, kao i za sve velike investicione zahvate, pribegava uzimanju kredita," naglasila je Nedeljković.

Beogradska berza poslednje dve godine redovno organizuje predavanja o hartijama od vrednosti, s naglaskom na obveznice lokalnih samouprava i javnih preduzeća, takozvane municipalne obveznice, ali za sada se nisu stekli uslovi za trgovanje takvim hartijama.

"Obveznice mogu da se prodaju preko berze i brokerskog društva i pre njihovog dospeća i to je trgovina kao svaka druga, tako da cena zavisi od ponude i tražnje", objašnjava Nedeljković.

"Ukoliko municipalne obveznice izdaje lokalna zajednica, kupovina takvih obveznica je isplativa i ne nosi sa sobom rizik jer se isplata obveznica garantuje prihodima lokalne zajednice", rekao je predstavnik Hipobrokera Zoran Drobnjak i objasnio da obveznice mogu biti garantovane i negarantovane, a garant može biti država ili banka.

Drobnjak je kao primer naveo da komunalno preduzeće ne mora da uzima kredit za obnovu vodovodne mreže, već da sredstva može da obezbedi prodajom svojih obveznica. Zarada vlasnika hartije od vrednosti zavisi od kamatne stope koja je na kupljenoj obveznici, a na dobit koja se ostvari kupoprodajom municipalnih obveznica ne plaća se porez.

Devizna štednja građana preko 3 milijarde evra

Devizna štednja građana povećena je u prvih devet meseci ove godina u Srbiji za 759 miliona evra i premašila je ukupan iznos od tri milijarde evra, saopštila je NBS. Ukupan iznos štednje povećan je za 33,8 odsto od početka godine, a porast se kretao od 52,2 miliona evra u aprilu do 183 miliona evra u avgustu.

Rast poverenja u bankarski sistem u Srbiji pokazuje i konstantan rast štednje, koja je na kraju 2003. premašila iznos od jedne milijarde evra, da bi u oktobru 2005. godine, dostigla dve milijarde evra, a godinu kasnije premašila tri milijarde evra.

NBS ističe da gradjani novac oročuju na duže rokove i da je oročena štednja povećala učešće u ukupnoj deviznoj štednji građana sa 36,9 odsto, koliko je imala na kraju 2002. godine, na 57,2 odsto prema podacima za 31. avgust 2006. godine.