Solidna medijska Srbija

To je za 20 mesta bolje u odnosu na prošlu godinu. Od bivših jugoslovenskih republika sloboda medija se najviše poštuje u Sloveniji, koja je na 10, i BIH, koja je na 19. mestu, dok je Hrvatska iza Srbije i, zajedno sa SAD, deli 53. mesto. Slobodu medija najviše krše Severna Koreja, Kuba, Iran i Kina, loša je situacija i u Rusiji, dok najveće slobode mediji uživaju u skandinavskim zemljama.

Sa indeksom 11.50 Srbija je, zajedno sa Makedonijom, zauzela 45. mesto među 170 zemalja liste o poštovanju slobode medija.
Zemlja koja uopšte ne poštuje medijske slobode jeste Severna Koreja, gde predsednik Kim Džong Il ima apsolutnu kontrolu medija. Takođe, novinari na Kubi, u Iranu i Kini rizikuju svoje živote ili zatvor pokušavajući da dođu do informacija i da ih javnosti prenesu. Dosta lošu poziciju ima i Rusija, koja se nalazi na 147. mestu.

Najveće medijske slobode su u Finskoj, Norveškoj, Irskoj i na Islandu. Amerika već godinama pada na listi poštovanja sloboda medija, pre svega što administracija u Vašingtonu koristi nacionalnu bezbednost kao izgovor za novinare koji se kritički bave borbom protiv terorizma.

"Solidan pravni okvir u Srbiji"

Bolje nego u SAD?

Glavni urednik Prvog programa Radio Beograda Dušan Radulović, koji je i član Saveta za štampu Medija centra, kaže da ga ta pozicija ne iznenađuje, jer u Srbiji postoji sasvim solidan pravni okvir koji reguliše funkcionisanje medija. 

"Postoje zakoni, zakon o informisanju, o radiodifuziji i krivični zakon. Znači, sve ono što se dešava i što možemo podvesti pod stavku kršenja novinarske etike, ukoliko pređe granicu za sudsko gonjenje, takođe može biti procesuirano#, smatra on.

"Ovde, kod nas, sa izuzetkom jednog ili dva tabloida ili dnevnih novina koji jesu pod direktnom kontrolom ili nekih službi ili nekog kapitala, mi ovde imamo medije koji polako, ali sigurno vraćaju svoju publiku, poput Politike”, kaže Radulović.

Sa ocenom da su mediji u Srbiji slobodni slaže se i glavni urednik agencije Beta Dragan Janjić. On ističe da je ovde glavni problem kako sprečiti takvu vrstu zloupotrebe slobode medija.

"Danas u Srbiji imamo situaciju u kojoj je moguće o svakome bilo šta objaviti bez posledica, to znači medijsku slobodu u vulgarnom smislu ali ne znači suštinsku medijsku slobodu jer nemate ograničenja koja se inače moraju nametati da bi se išlo u susret javnom interesu", kaže Janjić.

U Srbiji se isuviše često dešava da tabloidi prozivaju poznate ličnosti, posebno političare - potredsednicu Vlade Ivanu Dulić, koju često zbog hrvatskog porekla vređaju na nacionalnoj osnovi.

"To je više pitanje etičkog kodeksa i reagovanja ljudi i institucija koje su po svojoj vokaciji i zakonu dužne da reaguju u situaciji kada se neko javno vređa ili blati u medijima, čega smo svedoci gotovo svakodnevno, pogotovo u onome što mi zovemo tabloidima", kaže Radulović.

Janjić kaže da ga brine utisak da politička elita ovde vrlo pomno čita tabloide i na njih reaguje: "Ja bih više voleo da čitaju novine tipa Fajnenšel tajms, kao što se inače to radi u razvijenim društvima, gde se zna gde su ozbiljna mišljenja a gde poluproverene informacije."