Konkurencija će biti sve jača

A HVB banka je došla na tržište Srbije sa željom da raste i da se razvija, kaže za Magazin Biznis Aleksander Piker, generalni direktor HVB banke u Srbiji, ocenjujući da li je naše tržište, kako to mnogi ističu, uz rusko, najperspektivnije u regionu jugoistočne Evrope.

Aleksander Piker: Mislim da zaista Srbija ima najveći potencijal za razvoj, tim pre što je startovala na veoma niskom nivou. Zato nije dobro sve meriti samo kvantitativnim pokazateljima o rastu kredita i bojati se toga što su kreditni plasmani utrostručeni ili učetvorostručeni tokom nekoliko poslednjih godina. Šta znači brz rast ako su, recimo, pre dve godine bila samo dva kredita, a sada ih je četiri? Da li treba da se plašimo što su oni porasli za 100 odsto?

U tom smislu se ne slažem sa NBS koja tvrdi da je rast kredita u Srbiji brz, mada razumem zašto se ona ponaša tako kako se ponaša i što smatra da treba biti oprezan kada je reč o zaduživanju stanovništva, iako mislim da ono još nije u zoni koja se može označiti kao opasna.

Kada govorimo o potencijalu srpskog bankarskog tržišta i njegovog mogućeg rasta, ja pre svega prostor vidim u niskom učešću bankarske aktive u GDP, od samo 38 odsto, što je, ako se poredi sa Hrvatskom ili Poljskom, veoma nizak nivo i taj rast je moguć i potreban ako Srbija hoće da bude u EU, a to je samo pitanje vremena.

Takođe je veoma pozitivno što srpska ekonomija ide sigurnim putem napred. Ako vidite koliko je Telenor uplatio za Mobi 63, za koliko su prodate Panonska i Vojvođanska banka, koliko je dato za akcije Hemofarma, to jasno pokazuje koliko je poverenje stranih investitora u ekonomiju Srbije.

Biznis: U bankarskom sektoru je pri kraju vlasnička transformacija i sada je na redu ona suštinska, koja, između ostalog, podrazumeva i ukrupnjavanje banaka. Da li je sadašnji broj banaka prevelik za ovakvo tržište kakvo je naše?

A. Piker: Srbiji svakako nije potrebno 38 banaka. Poljska koja je daleko veća od Srbije ima samo desetak banaka više od toga. Siguran sam da će vrlo brzo doći i do ukrupnjavanja banaka u Srbiji, a to je potrebno kako zbog bankarskog sistema tako i zbog klijenata, bilo da je reč o stanovništvu ili privredi.

Biznis: Hoće li u tom slučaju i konkurencija biti povećana, i da li smatrate da je sada ona u dovoljnoj meri prisutna među bankama?

A. Piker: Ma šta neki kritičari tvrdili, ja ne mislim da konkurencija nije adekvatna jačini banaka koje se trenutno nalaze na tržištu. Konkurencija, međutim, nije vezana isključivo za broj banaka koje rade, nego pre svega za bankarsku ponudu i mogućnosti tih banaka. Ako su one veće, to je svakako bolje, konkurencija će biti jača. 

Biznis: A da li je, kako to neki domaći stručnjaci vide, isključivo visina kamatnih stopa siguran pokazatelj postojanja ili nepostojanja konkurencije?  

A. Piker: Ako poredite kamatne stope od pre dve godine i sada, videćete da je došlo do njihovog velikog pada. To jeste sigurno i posledica povećane konkurencije. Ali, nažalost, i dalje nije moguće porediti kamatne stope u Mađarskoj i Hrvatskoj i samo na osnovu toga reći da su u Srbiji one visoke. Nikako se ne sme zaboraviti da poslovne banke u Srbiji, kao i u drugim zemljama u okruženju, imaju troškove refinansiranja. Oni nisu isti u Srbiji i Rumuniji, na primer.

Osim različitog rizika zemlje koji se uključuje u te troškove tu su još i troškovi na koje utiču mere centralnih banaka. Bez obzira na to što razumem zašto se NBS opredeljuje da uspori rast kredita, ne mogu da zanemarim da to utiče na povećanje naših troškova. A ti troškovi ne mogu da budu zanemareni kada utvrđujemo cenu naših proizvoda.

Biznis: Ali, neki vaši oštri kritičari tvrde da biste mogli da smanjite bar kamatne marže, odnosno sopstveni profit, i da tako doprinesete padu kamata?

A. Piker: Ne slažem se sa tim da bankarski sektor ima velike marže i profit u Srbiji. Trenutno su, recimo, marže na potrošačke kredite u Poljskoj veće nego u Srbiji. Marže u Rumuniji i Hrvatskoj su takođe veće nego kod nas. Tako bar pokazuju iskustva u okviru naše poslovne grupe.

Biznis: Ako je potencijalni rast bankarskog sektora u Srbiji nesporan, da li će on biti ravnomerno zastupljen i u odnosima sa stanovništvom i u odnosima sa privredom?

A. Piker: Mogu da govorim samo iz vizure naše banke. Trenutno, 30 odsto našeg poslovanja je vezano za rad sa stanovništvom, 30-40 odsto je rad sa korporacijama, a ostalo je rad sa hartijama od vrednosti. Mi moramo da razvijamo sektor sa stanovništvom, mada objektivno najveći profit ostvarujemo trenutno u radu sa privredom.

Naravno da hoćemo da razvijamo i dalje odnose sa privredom kao i rad sa hartijama od vrednosti, ali ipak ćemo biti fokusirani na razvoj našeg poslovanja sa stanovništvom i zbog toga smo se opredelili za organski razvoj, zbog toga širimo našu mrežu u Srbiji.

Biznis: Ne plaši li Vas brz rast i visina dugovanja prosečnog korisnika kredita u Srbiji?

A. Piker: Zaduženost stanovništva u Srbiji nas ne zabrinjava, mada se taj rizik ne sme isključiti. No, mi stalno pratimo taj proces i veoma dobro proučavamo rizik kod svakog odobrenog kredita. Rečju, veoma smo oprezni kod odobravanja kredita, dobro proveravamo sve elemente koje onaj ko zajam traži mora da ispuni, tako da nije dovoljno samo da dođe u banku i da mu kredit automatski bude odobren.

Biznis: Velike kompanije, vaši klijenti, radije se odlučuju da kredite potraže kod vaših matičnih banaka u inostranstvu nego kod vas...  

A. Piker: Tačno. Velike kompanije se zaista zadužuju kod naših matičnih kompanija u inostranstvu i to svakako za državu nije dobar put, jer na taj način, mada formalno daje saglasnost na te kredite, NBS ipak nema kontrolu nad zaduživanjem. Međutim, to je realnost jer su ovde naši troškovi refinansiranja već u startu 7,5 odsto, a ako se firma zadužuje u inostranstvu kamata je oko 4,5 odsto. Dakle, NBS naše troškove uvećava za oko tri odsto i to nije mala razlika za onoga ko uzima značajne kredite.

Biznis: Hoće li najnoviji zaokret u monetarnoj politici olakšati ili otežati uslove za poslovanje banaka?

A. Piker: Promena politike NBS ide ka jačanju monetarne politike i to su promene u dobrom smeru koje neće otežati poslovanje banaka.

Biznis: Najavljena je i promena politike obaveznih rezervi, do kraja godine, koja bi trebalo da dovede do njihovog smanjivanja bar kada je o dinarskim sredstvima reč. Da li ćete u tom slučaju i Vi biti spremni da doprinesete smanjivanju stepena evroizacije?

A. Piker: Naravno da smo kao poslovna banka i te kako zainteresovani da imamo veće depozite i plasmane u dinarima. Nije nama u interesu da 80 odsto depozita držimo u evrima. Ali, mi ne možemo da dajemo kredite na dinare sa kamatom od 30 odsto, jer to ne žele ni naši klijenti. A upravo time što daje kamate na svoje zapise od 24 odsto NBS čini da i kamate na dinarske kredite budu nepopularne, mada ta mera sigurno ima više psihološkog nego ekonomskog smisla.

Ali, ako bi NBS makar od naredne godine išla na smanjivanje kamata na dinare, i tu bi se situacija svakako brzo menjala. Ja bih lično voleo kao bankar da imam 100 odsto dinarske plasmane.

Biznis: Kako ocenjujete odluku NBS da formiranje kursa prepusti isključivo tržištu?

A. Piker: Naravno da smatram da je to jedna dobra mera. Slobodno formiranje kursa će povećati učešće poslovnih banaka na tržištu. Kursni rizik time neće biti ukinut, ali mi imamo instrumente za smanjenje tog rizika. No, to ima smisla samo kada govorimo o firmama koje imaju i uvoz i izvoz, i mi tu kao banka hoćemo da učestvujemo. Biznis: Letos je NBS vodila žestoku borbu protiv banaka koje, kako je istaknuto, nisu poštovale pravila dobrog poslovnog odnosa sa klijentima, baš kada je reč o vrednovanju kursa. Mislite li da je došlo vreme za usvajanje kodeksa ponašanja u svetu poslovnog bankarstva?            

A. Piker: Nisam baš uveren da je bilo reči o nefer ponašanju nekih banaka, kako je to NBS definisala. Uostalom, šta je fer a šta nefer ponašanje na bankarskom tržištu? Smatram da je ugovor taj koji određuje odnos banke i klijenata, a kategorije fer i nefer u biznisu nisu dobre kategorije. Isto tako smatram da zaštita potrošača, ma šta tvrdio guverner Radovan Jelašić, nije uloga centralne banke, čak i onda kada ne postoji druga institucija koja bi to radila.

To je pitanje kojim se moraju baviti država, Udruženje banaka, ombudsman, a ne NBS. Javnost mora da vidi da su banke pouzdani partneri, a ne prevaranti i zelenaši, to je i u interesu NBS i zato mislim da objavljivanje crnih lista nije dobar potez jer baca sumnju na ceo bankarski sistem. Kodeks ponašanja bi morao da usledi brzo. U UniCredit banci postoji Povelja o integritetu koja veoma detaljno određuje svaki segment ponašanja zaposlenih u našoj grupaciji i veoma su strogo regulisani odnosi kako prema zaposlenima, tako i prema svim klijentima. Ja to vidim kao dobar model.

Pouzdano znam da ni za jednu banku nije dobro da ima loš kredit sa klijentom, ma koliko na njemu i zaradila. Jer, u tom slučaju svoje nezadovoljstvo takvim kreditom klijent će širiti oko sebe i to banci nije u interesu. Dobra banka mora da gradi dobar odnos sa svakim klijentom ako želi dobro i dugoročno da posluje.