Energija sunca kuca na vrata

Stručnjaci su upozoravali da zemlje OPEKA neće dopustiti, ograničavajući proizvodnju ako treba, da prodaju barel nafte znatnije ispod 60 dolara. Čim je cena barela pre nekoliko dana pala ispod 58 dolara reagovale su.

Smanjile su proizvodnju na 27 miliona barela dnevno. Što zbog ograničenja proizvodnje nafte, što zbog krize izazvane zbog probe atomske bombe u Severnoj Koreji, tek cena je opet skočila na 60,50 dolara.

Vlasnici automobila na cene nafte, reagovali su smanjenjem potrošnje goriva, na primer u Francuskoj za 1,5 odsto, dok se prodaja automobila smanjila za preko deset odsto. Pad proizvodnje u automobilskoj industriji mogao bi ozbiljno da ugrozi svetsku ekonomiju.

Ograničene poznate rezerve nafte, uz nova izvorišta na moru sa većom cenom eksploatacije, jer su na velikim dubinama i znatno udaljena od obale, kao i nesigurnost na Bliskom istoku, uslovili su potrebu za alternativnim izvorima: gorivima iz biomase, kao i sunčevoj energiji, vetru, termalnim izvorima, a odskora i korišćenju energije talasa mora i okeana.

Prema podacima Centra za inovacije EU u pogledu korišćenja alternativnih izvora i planovima za budućnost najdalje je otišla Španija, dok je slede Velika Britanija, Italija, Danska, Irska, Nemačka, a od zemalja izvan EU: SAD, Indija i Norveška.

Španija je najviše iskoristila snagu vetra. Energiju sunca najviše koriste SAD u svetu, a Španija u EU, u kojoj nove stambene zgrade moraju da budu opremljene sa instalacijama za grejanje sunčevom energijom. Biomasu najviše koriste Španija i SAD, dok iza njih malo zaostaje Britanija. Korišćenje energije talasa je na samom začetku, zasad u eksperimentalnoj fazi u Portugaliji, Britaniji i Škotskoj.

Kada se počelo sa korišćenjem alternativnih izvora smatralo se da će oni u najboljem slučaju uspeti da obezbede tek desetak odsto od ukupnih potreba za energijom. Danas se sa sigurnošću tvrdi da će oni zadovoljiti sigurno 15, dok optimisti smatraju i 25 odsto energije. Časopis Komisije EU "Evropske inovacije" predviđa da će oko 2040. godine svet 25 odsto svojih potreba podmirivati sunčevom energijom. I danas se najviše koristi sunčeva energija i to na dva načina.

Prvi, zahvaljujući poluprovodnicima (na bazi vrlo čistog silicijuma) sunčeva svetlost se pretvara direktno u električnu energiju. Danas je u evropskim državama instalisano 1.800 MW za proizvodnju električne iz sunčeve energije, što odgovara snazi tri najveća bloka u termoelektrani Nikola Tesla u Obrenovcu.

Smatra se da će na ovaj način Evropska unija 2010. imati instalisanu snagu od najmanje 3.000 MW, verovatnije 6.000 MW.

Drugi način, nazvan "heliotermički", je zagrevanje sunčevom energijom vode, koja se koristi za grejanje prostorija ili kao topla voda u domaćinstvima. Na krovovima i, gde mogućnosti dozvoljavaju, na fasadama zgrada instaliraju se površine za zagrevanje vode - panoi sa crnim plastičnim cevima kroz koje cirkuliše voda. Temperatura vode dostiže 60 stepeni.

U zemljama EU 2002. je bilo instalirano 12,3 miliona kvadratnih metara ovih površina za zagrevanje vode. Njihova površina se uvećava za 1,5 milion kvadratnih metara svake godine. Danas se koriste i kapteri sunčeve energije sa cevima u bezvazdušnom prostoru, koji su skuplji ali zato imaju neuporedivo veću efikasnost. Berlinska opština iznajmljuje krovove opštinskih zdanja privatnicima, koji postavljaju na površine okrenute jugu instalacije za direktnu proizvodnju struje iz sunčeve energije, koju prodaju elektrodistribuciji.

Naša nekadašnja zemlja, Jugoslavija, nije ništa činila u pogledu energije kada je u prvoj polovini sedamdesetih došlo do naftne krize.

Dok se svet prilagođavao novonastaloj situaciji, naša zemlja je čekala da "sve prođe", da opet sve bude kao nekad. A šta danas Srbija čini dok cena nafte raste, dok se svet okreće alternativnim izvorima energije, pre svega sunčevoj energiji? Beograd ima neuporedivo više sunčanih dana nego Berlin, a na koliko naših krovova su postavljeni paneli za grejanje vode? Nema čak ni planova.