“Barozova izjava šteti stabilnosti“

Nekadašnji slovenački ambasador u Beogradu, Borut Šuklje u listu Finance kritikuje nedavnu izjavu, kojom je predsednik Evropske komisije, Žoze Barozo čestitao Bugarskoj i Rumuniji prijem u EU u januaru iduće godine.

Šuklje smatra da je u ovakvim slučajevima osnovno pravilo ne govoriti mnogo i da svečane događaje treba propratiti odgovarajućim rečima.

Umesto toga je Barozo odluku EU o prijemu Bugarske i Rumunije propratio tezom da se moraju procesi evropskih širenja završiti, jer najpre u Uniji treba postići saglasnost i usvojiti ključne institucionalne reforme, koje će tek onda omogućiti razmišljanje o novim granicama.

Šuklje smatra da je Barozo ovu izjavu, koja nije ni nova ni zanimljiva, jer je već neko vreme jasno da nova širenja EU ne treba očekivati pre kraja ove decenije, ponovio javno jer je njome želeo da umiri neke od važnih članica da do narednog širenja ima još dosta vremena.

Šuklje piše da bi bilo bolje da su Barozu njegovi savetnici objasnili da je bolje da samo čestita novim članicama i u kakvom sadržinskom i vremenskom okviru bi ovakva njegova izjava mogla da bude tumačena.

Barozo ne bi smeo da zanemari da bi njegova izjava mogla da uslovljava rezultat odluka koje su bitne za stabilnost evropskog prostora, smatra Šuklje i dodaje da bi ta poruka Brisela morala da predvidi neke opšte i pojedinačne činjenice.

Opšte su te da su demokratski režimi u državama jugoistočne Evrope upravo na garancijama evropske perspektive temeljili svoje zahteve za neophodnošću izvođenja političkih i privrednih reformi, poštovanju zakonitosti i ljudskih prava.

Pojedinačne činjenice su upravo u toku, smatra Šuklje, a to su rasplet izbora u BiH, najava novih parlamentarnih i predsedničkih izbora u Srbiji, saradnja obe pomenute države sa haškim tribunalom, rasprava o statusu Kosova, ali i razmišljanja o pravima na referendume o načinima povezivanja u regiji.

Dosadašnji slogan Unije "Okrenite se evropskoj budućnosti i nenacionalističkoj prošlosti" je bio argument reformskih političkih grupa ovih država, a danas je upotrebljiv samo uslovno, piše Šuklje i dodaje da nije samo pitanje vremenskog kašnjenja, već i mehanizama i oruđa koje u tom vremenskom periodu upotrebiš.

"Istina je da jugoistočna Evropa trenutno nije prioritetna tema ni EU, a još manje SAD, ali bi to jako brzo mogla opet da postane", piše Šuklje i dodaje da je činjenica da novih širenja EU u ovoj deceniji neće biti i da to potvrđuje izjava predsednika Evropske komisije, ali da tome fali razmišljanje o tome šta raditi u vremenu do tada.