Latinica ostaje na hiljadarki

Dok Ana S. Trbović i Slobodan G. Marković, dva mlada stručnjaka, prikupljaju potpise kako bi zaštitili ćirilicu i obezbedili joj mesto jedinog zvaničnog pisma u budućem ustavu, latinica je u međuvremenu izvojevala još jednu pobedu. Ustavni sud Srbije zaključio je na poslednjoj sednici da latinica, makar na novčanici od 1.000 dinara, može da ostane.

Tom sudu stigla je inicijativa kojom se traži preispitivanje ustavnost i zakonitost delova Odluke o izdavanju i osnovnim obeležjima novčanice od 1.000 dinara, kojima je propisano da, pored ćirilice, tekst bude ispisan latiničnim pismom.

Inicijatori smatraju da na novčanici nema mesta za latinicu jer važeći Ustav, u članu član 8, predviđa službenu upotrebu srpskohrvatskog jezika i ćiriličnog pisma, dok se latinično pismo u službenoj upotrebi koristi na način propisan zakonom. Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma jasno je naznačio, navode inicijatori, upotrebu latinice u opštinama gde u većem broju žive pripadnici naroda čije je primarno pismo latinično. Od suda je traženo da pomenutu odluku stavi van snage i da naloži da se tako ispisana novčanica bude povučena iz opticaja.

Odluku o izdavanju i osnovnim obeležjima hiljadarke doneo je guverner Narodne banke Srbije u martu 2003. na osnovu tada važećeg Zakona o Narodnoj banci Jugoslavije, po kom se napisi i tekstovi na novčanicama i kovanom novcu ispisuju i ćirilicom i latinicom. Takvo rešenje je zadržano i u Zakonu o NBS. Sud je proučio i ustavne odredbe i ono što o tome kažu relevantni zakoni, ali se stalo kod pitanja pravne prirode pomenute odluke. Sudije tog suda su smatrale da odluka guvernera centralne banke nema karakter opšteg pravnog akta, kakve taj sud ocenjuje, već da odluka o izdavanju novčanice predstavlja akt poslovno-tehničkog karaktera, koji centralna banka donosi u okviru svog poslovanja. Drugim rečima, USS je ustanovio da nije nadležan da spornu odluku ocenjuje, pa je inicijativa odbačena.

Bosa Nenadić, sudija istog suda, bila je uverena da se ipak radi o opštem aktu jer ga je donela NBS, odnosno republički organ, koji ima javna ovlašćenja i kojoj je povereno izdavanje papirnog i kovanog novca. I sudija Milutin Đuričić je smatrao da je pomenuta odluka opšti akt. Glasanje je pokazalo da većina, odnosno pet sudija, spornu odluku shvata kao pojedinačni akt, pa i da nisu nadležni da ocene da li je latinica na hiljadarki u skladu sa Ustavom.

Novčanice s latiničnim napisima ostaju, a promene bi mogla doneti promena Ustava, kako se nadaju zagovornici ćirilice kao jedinog zvaničnog pisma u Srbiji.