Postignuta saglasnost o ustavu

Kako je saopšteno iz Vlade Srbije, postignuta je saglasnost o novom ustavu Srbije, Pododbor za ustavna pitanja usaglašen tekst večeras je pretočio u nacrt ustava. Predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković sazvao je za sutra u 20 časova sednicu parlamenta, na kojoj će se poslanici izjasniti o Predlogu novog ustava.

Kako saznaje B92, sutra će pred Skupštinom biti i predlog da referendum bude dvodnevni i da bude održan 28 i 29. oktobra.

I dok vlast ne može da sakrije zadovoljstvo završetkom posla na ustavu, predstavnici nekih manjina i deo javnosti navode da su nezadovoljni. Dok traju nagađanja o datumu i uspehu referenduma, stigli su i prvi pozivi građanima na bojkot.

Pododbor je formiran kako bi tekst ustava koji usaglase eksperti pretočio u nacrt ustava i prosledio ga Odboru za ustavna pitanja, koji će ga proslediti parlamentu kao predlog ustava. Nakon višednevnih nagađanja oko toga da li će i kada biti završen rad na tekstu novog ustava i kada će se o njemu izjasniti Skupština Srbije, ustav je usaglašen večeras, a sednica parlamenta ekspresno zakazana za sutra.

Milorad Vučelić iz SPS-a, koji je član Pododbora za ustavna pitanja, rekao je da se u preambuli ustava navodi da je Kosovo i Metohija u sastavu Srbije. U prvom članu se navodi da je Srbija država srpskog naroda i svih građana Srbije, koja počiva na socijalnoj pravdi i vladavini prava, kao i na svim evropskim standardima, rekao je Vučelić.

Vojvodina glavno pitanje

Ustav predviđa finasijsku autonomiju Vojvodine, što u Demokratskoj stranci ocenjuju kao uspešno odbranjenu autonomiju te pokrajine.

Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić objasnio je u Vestima TV B92 kako su tekli pregovori o Vojvodini: "Boris Tadić je prekinuo pregovore oko 1 sat posle ponoći jer nisu prihvaćene garancije ekonomske autonomije. Posle sat vremena druge stranke prihvatile su ustavne garancije za to da će Vojvodina imati skoro 10 puta veće prihode i to je realna autonomija Vojvodine."

"Vojvođanski novci su ostali u Vojvodini", rekao je Pajtić. On navodi da Vojvodina nije ni tražila državnost, već da bude moderna evropska regija.

Ministar finansija iz G17 Mlađan Dinkić kaže da se o finansijskoj autonomiji Vojvodine vodila najduža polemika i da su "iz jedne stranke dolazili predlozi da Vojvodina dobije sopstvenu poresku upravu i da ima akcize kao svoje izvorne prihode".

"To nema nijedna regionalna samouprava u Evropi. Ja sam to odbio, a zatim i Vlada, i na kraju u ustavu nema toga. Dakle, sačuvali smo celovitost Srbije. Kada bi Vojvodina dobila da prikuplja poreze i da ima svoju poresku upravu, onda bismo otvorili put za stvaranje neke nove državne zajednice SCG, a znamo kako se to završilo - raspadom", rekao je Dinkić.

Milorad Vučelić je kazao da je napravljen kompromis i učinjen ustupak Demokratskoj stranci, koja je tražila "nešto veći stepen ekonomske samostalnosti za Vojvodinu nego što je prvobitno bili predloženo".

Kostreš ipak obeshrabren

Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš, međutim, nije siguran da je autonomija Vojvodine odbranjena.

On je posle razgovora sa premijerom Koštunicom, izjavio za B92 da je od premijera tražio da za mesec dana odloži donošenje ustava kako bi se održala javna rasprava i da bi se o njemu izjasnili i poslanici pokrajinskog parlamenta.

Kostreš je posle tog sastanka za B92 izjavio da ipak nije video taj tekst, ali da je obeshrabren onim što je saznao iz medija.

"Moram da kažem da to mene ne ohrabruje baš puno i da to nije ni blizu onoga što su Vojvođani očekivali. Kada je reč o ekonomskoj autonomiji, bojim se da ekonomska autonomija ne može na taj način biti zaštićena, ali moram da stavim jednu ozbiljnu ogradu i moram da kažem da tek posle analize i čitanja teksta mogu da dam sud o toj temi“, rekao je Kostreš.

Zamenik predsednika Demokratske stranke Dušan Petrović rekao je da je ta stranka odbranila finansijsku autonomiju pokrajine Vojvodine. Petrović je rekao za B92 da će Vojvodina imati svoju imovinu i ustavom zagarantovane izvorne prihode, što će svake godine omogućiti više stotina miliona evra za investicije. "To čini suštinu autonomije Vojvodine", smatra on.

Politička saglasnost o predlogu ustava rezultat je političkog kompromisa, a za DS je najvažnije da takav tekst omogućava Srbiji da ubrza korak ka boljem životu građana i ka Evropskoj uniji, rekao je Petrović. On je kazao da je Demokratska stranka odbranila evropski karakter predloga ustava, navodeći da je to definisano u prvom članu koji garantuje odbranu evropskih principa i vrednosti.

Manjine druga važna stavka

O drugom važnom i osetljivom pitanju - statusu manjina u predlogu ustava - su sa članovima Saveta za nacionalne manjine razgovarali Vojislav Koštunica i Zoran Lončar.

Međutim, članovi Saveta još nisu imali uvid u nacrt najvišeg državnog akta, a sekretar saveta, Petar Lađević, rekao je za B92 da nesuglasica nije bilo.

“Ono što je zajednički konstatovano je da su tu sve odredbe koje se tiču ljudskih i manjinskih prava, upravo one koje su u interesu zaštite nacionalnih manjina kod nas. Dogovoreno je i da će se zajednički raditi dalje na svim onim zakonskim predlozima koji se u budućnosti budu ticali manjina. Nije bilo ni jednog tipa nesuglasica, a ono što je  nacionalne manjine interesovalo, dobile su na svako svoje pitanje odgovor”, tvrdi Lađević.

U saopštenju posle sednice Republičkog saveta za nacionalne manjine, kojoj je predsedavao Koštunica, navodi se da su se predsednici Saveta saglasili sa potrebom donošenja novog ustava Srbije. Ne navodi se, međutim, da li su oni saglasni i zadovoljni aktuelnim predlogom ustava.

Neki predstavnici manjina zadovoljni

Predsednici Nacionalnih saveta nacionalnih manjina zadovoljni što će biti donet novi ustav Srbije, ali navode da predlog ustava nisu videli i da će detaljnije moći da govore kada vide nacrt ustava.

"O konkretnim odredbama možemo govoriti kada ih vidmo, ja ih nisam video i nemam daljih komentara dok ih ne vidim", rekao je predsednik Nacionalnog saveta Mađara Laslo Joža.

Predsednik Nacionalnog saveta Hrvata Josip Pekanović nada se da će u novom ustavu manjinska i ljudska prava biti rešena kako su manjinske zajednice i tražile.

"Dobili smo detaljnije informacije o novom ustavu, a ministar Lončar je rekao da su u ustav ubačena ljudska i manjinska prava u evropskom okviru", kazao je Pekanović.

On je dodao da je na sastanku sa Lončarom dogovoreno da će se naknadno Zakonom o izboru poslanika regulisati pitanje pozitivne diskriminacije manjina.

Dva bošnjačka tabora - za i protiv

Sabor Islamske zajednice Sandžaka osudio je "ignorisanje zahteva Bošnjaka" i njihovo marginalizovanje u procesu donošenja novog ustava Srbije, stoji u saopštenju.

Sabor je zadužio muftiju sandžačkog Muamera ef. Zukorlića da organizuje susret predsednika svih bošnjačkih partija kako bi se utvrdila zajednička platforma o rešavanju statusa Bošnjaka u Srbiji i statusa regije Sandžak.

Ranije je najavljeno da će predstavnici šest bošnjačkih partija uputiti zahtev svim relevantnim državnim institucijama za ućešće predstavnika Bošnjaka i Muslimana u izradi ustava Srbije.

Koštunica i Lončar razgovarali su danas i jednim od predstavnika Bošnjaka –koalicijom Lista za Sandžak, odnosno predsednikom opštine Novi Pazar Sulejmanom Ugljaninom i Bajrom Omeragićem.

Predstavnici koalicije Lista za Sandžak ocenili su da novi ustav predviđa najviše standarde u zaštiti ljudskih i manjinskih prava. Oni su konstatovali da novi ustav obezbeđuje političku i ekonomsku decentralizaciju, što je od velike važnosti za sve opštine i regione u zemlji.

Dva predstavnika Ugljaninove Liste za Sandžak podržavaju Vladu Srbije i najavili su da će podržati izglasavanje ustava u Skupštini.

Preko 135.000 građana Srbije se izjašnjava kao Bošnjaci, a skoro 16.000 kao Muslimani.

Referendum početkom novembra, izbori na proleće?

I dok se na ustavu ubrzano radilo, iz izjava predstavnika vlasti moglo se zaključiti da ne postoji sumnja u uspeh referenduma. Kao datumi kada će građani moći da se izjasne spominju se 29. oktobar i 5. novembar.

Predsednik G17 plus Mlađan Dinkić najavio je da će, ako sutra Skupština usvoji predlog ustava, vlast krenuti u referendumsku kampanju, a zatim i u raspisivanje izbora. "To je u ovom času najbolje rešenje za Srbiju", rekao je Dinkić novinarima u Skupštini Srbije.

Potpredsednik Skupštine Srbije iz SDPO-a Vojislav Mihailović izjavio je da je realno da referendum o novom ustavu bude održan početkom novembra.

Prema njegovim rečima, postignut je konsenzus da sve stranke vode kampanju za što veću izlaznost građana na referendum kako bi se dobilo četiri miliona glasova za usvajanje novog ustava.

"U Srbiji ima oko 6,5 miliona birača, a ukoliko bi četiri miliona izašlo na referendum, time bi se međunarodnoj zajednici pokazalo da je Srbija jedinstvena u želji da sačuva svoj identitet", rekao je potpredsednik parlamenta.

Mihailović je kazao da je realno da se izbori održe na proleće, nakon dogovora o izbornim zakonima.

Istraživači CESID-a smatraju da će na predstojećem referendumu o novom ustavu Srbije biti veoma teško ubediti više od 50 odsto birača da ga podrže. Oni smatraju da bi veće učešće javnosti u procesu izrade teksta najvišeg pravnog akta moglo da smanji broj onih koji na referendum ne bi izašli.