NIP: Najvažniji putevi

Najviše novca “u skladu sa prioritetima privrednog razvoja Srbije”, biće uloženo u razvoj saobraćajne infrastrukture, podsticanje preduzetništva i zapošljavanja, kao i u modernizaciju zdravstva. U ove oblasti biće investirano oko 69 odsto od ukupnog iznosa sredstava koja su planirana.

Pošto je jedna od glavnih karakteristika Srbije neravnomeran regionalni razvoj, među prioritete NIP-a spada i pokušaj da se smanji taj debalans i da se omogući razvoj i privredno oživljavanje nerazvijenih područja. Da bi se to postiglo, mora se izgraditi putna i telekomunikaciona infrastruktura, da se smanji stopa nezaposlenosti, poveća BDP.

Jelašiæ: MMF je zabrinut

Time će se povećati i obim ostvarenih investicija po stanovniku. Vlada planira da unapredi i objekte od takozvane društvene važnosti, obrazovne, zdravstvene i kulturne institucije.

U skladu sa ovim planom, ulaganja u pojedine regione biće različita, ali neće biti manja od sto evra po stanovniku. Koliko će to značiti za pojedine nerazvijene opštine, može se zaključiti iz podatka da su neke od njih do sada beležile investicije manje od deset evra po stanovniku.

Pošto manje razvijene opštine objektivno i nemaju kapacitete za izradu kvalitetnih projekata na osnovu kojih bi dobile novac, vlada će im i u tome pomoći.

Nacionalni investicioni plan sastoji se iz 20 sektorskih planova. Najveća ulaganja predviđena su u saobraćaj - 26,07 odsto i zdravstvo sa 18,59 procenata, a najmanja u unapređenje inspekcijskih organa sa 0,99 odsto i obnovu verskih objekata sa 0,86 procenata.

Oblasti ulaganja

Ulaganje u obrazovanje

Pošto je utvrđeno da Srbija znatno zaostaje u razvoju infrastrukture u odnosu na zemlje Evropske unije, NIP-om su predviđena ulaganja u saobraćajnice od nacionalnog i regionalnog značaja, zatim povezivanje manjih sredina sa regionalnim centrima i modernizacija graničnih prelaza, pruga, luka i aerodroma u mestima gde se alternativni vidovi saobraćaja (šinski, rečni i vazdušni) smatraju ekonomski isplativim.

Investicijama u obrazovanje želi se postići viši opšti nivo znanja. Uz pristup modernim evropskim standardima, cilj je da se obezbedi visokoobrazovana radna snaga i omogući brža integracija u savremene evropske obrazovne procese. Osim obrazovanja, ulagaće se i u nauku, jer ona “predstavljaju ulaganje u budućnost”, odnosno promovišu se kao “najrentabilnija investicija”.

Kao i u obrazovanje, i u zdravstvo godinama nije dovoljno ulagano, tako da se investicijama predviđenim u ovoj oblasti želi poboljšanje zdravstvenog stanja stanovništva, da se smanje troškovi kroz efikasnije pružanje zdravstvene zaštite, ali i da se “poveća zadovoljstvo pacijenata radom zdravstvene službe”. Sa zdravstvom je povezana i ekologija, tako da će se ulagati u upravljanje otpadom i otpadnim vodama, u poboljšanje kvaliteta vazduha, izgradnju sistema obaveštavanja u slučaju hemijskih incidenata i integrisane kontrole kvaliteta vazduha na celoj teritoriji Srbije.

Jedan od ciljeva je i podsticanje zapošljavanja i privrednog razvoja. Vlada namerava da zadrži visoku stopu rasta BDP-a i da poveća zaposlenost, investicije i izvoz.
Vlada predviđa i ulaganja u energetiku. To se pre svega odnosi na stabilizovanje cene gasa, kao i sigurnost snabdevanja, tako da se smanji potrošnja struje, a poveća korišćenje gasa kao jeftinijeg energenta.

Na osnovu činjenice da poljoprivreda ima visoko učešće u BDP-u i izvozu, investicije u ovoj oblasti biće povećane kroz agrarni budžet, ali i kroz predpristupne fondove Evropske unije.

Novac je predviđen za nadoknadu dela troškova za nabavku poljoprivredne opreme i mehanizacije koja doprinosi profitabilnosti i konkurentnosti proizvodnje.

Da bi se povećala konkurentnost turističke privrede, kao i devizni priliv od turizma i promet i zapošljavanje u ovoj oblasti, finansiraće se projekti iz turizma. Za razliku od zemalja u okruženju, turistički potencijal Srbije nije dovoljno razvijen, smatra vlada.

Nacionalni investicioni plan predviđa i izgradnju neprofitnih stanova ove i iduće godine, što će doprineti oživljavanju građevinske aktivnosti, ali i podsticanju razvoja drugih industrijskih grana, jer stambena izgradnja ima multiplikujući efekat na celu privredu. Ovi stanovi prodavaće se zaposlenima u državnoj upravi i javnom sektoru, jer oni imaju niža primanja od zaposlenih u nekim drugim granama koji mogu da kupe stanove na tržištu, procenjuje Ministarstvo finansija. Vlada planira i ulaganja u sport, kulturu i socijalnu zaštitu.

Novac od privatizacije biće iskorišćen i za poboljšanje rada državne uprave. Kad je reč o pravosudnoj reformi, cilj je da se srpsko pravosuđe usaglasi sa standardima Evropske unije: da se poboljša sudska uprava, poveća efikasnost, smanje neobavljeni poslovi... Planirana je i modernizacija policije, kao i opremanje ekipa saobraćajne policije po evropskim standardima. A deo novca dobiće i vojska.

Kontrola

Prema planu Ministarstva finansija, realizacijom Nacionalnog investicionog plana rukovodi Koordinaciono telo, koje čini pet ministara: ministar finansija kao predsednik, dok su članovi ministri privrede, kapitalnih investicija, trgovine i nauke.

Koordinaciono telo ima zadatak da ustanovi procedure i kriterijume po kojima će se birati projekti, zatium da upozna javnost s predlozima projekata i da formira stručna tela za praćenje pojedinih oblasti. Ovo telo kontaktira i sa lokalnim samoupravama, prati sprovođenje NIP-a i izveštava vladu o sprovedenim aktivnostima.

Osim koordinacionog tela, formiraće se i saveti za upravljanje projektima da bi se oni efikasnije vodili, uključujući i kontrolu trošenja novca. U projektni centar Ministarstva finansija do 1. jula ove godine (videti tabelu 3) stiglo je ukupno 2.920 predloga projekata.

Upozorenja MMF-a

Bubalo: Nema razloga za brigu

Međunarodni monetarni fond i Svetska banka su, na Godišnjoj skupštini u Singapuru, pohvalili ekonomski razvoj Srbije, ali su upozorili da Nacionalni investicioni plan može da ugrozi postignutu stabilnost, saopštila je Narodna banka Srbije.

Prestavnici MMF-a i Svetske banke u razgovorima sa guvernerom NBS Radovanom Jelašićem pozitivno su ocenili mere za smanjenje inflacija, priliv stranih direktnih investicija i visoki nivo deviznih rezervi Srbije.

Međutim, MMF je izrazio zabrinutost zbog efekata koje na stabilnost srpske ekonomije može da ima Nacionalni investicioni plan, zbog iznosa i strukture planiranih ulaganja, ocenjujući da bi predviđeni novac trebalo da se uloži u dužem periodu. Upravni odbor MMF će 18. oktobra oceniti ekonomsku situaciju i proces privatizacije javnih preduzeća u Srbiji.

“Ocena MMF-a o tome gde se Srbija nalazi na reformskom putu od izuzetne je važnosti zbog budućeg rejtinga države i signala koje će na taj način Fond poslati potencijalnim investitorima koji su spremni da ulažu u Srbiju”, kazao je Jelašić.

I ministar privrede Predrag Bubalo vratio se iz Singapura sa istim vestima. Kako je rekao, predstavnici MMF-a izrazili su sumnju da će obiman Nacionalni investicioni plan narušiti postignutu makroekonomsku stabilnost u Srbiji. “Predlog MMF-a je da se novac od privatizacije iskoristi za vraćanje dugova inostranim poveriocima”, rekao je u Bubalo srpskim medijima posle sastanka u Singapuru. On je, međutim, predočio predstavnicima međunarodnih finansijskih institucija da je Srbija, za razliku od drugih zemalja u tranziciji, zbog ratova i sankcija u kratkom periodu morala dva puta da gradi mostove i obnavlja infrastrukturu, da bi bila privlačnija za investicije.

“Naši argumenti su da je NIP svojevrsna kombinacija investicija u razvoj i prevremenog vraćanja duga MMF-u, što je u dobroj meri već urađeno, kao i prema Svetskoj banci”, rekao je Bubalo.

Ministar finansija Srbije Mladjan Dinkić je prokomentarisao da je “svaka sugestija MMF-a dobrodošla”, pa tako i ova o trošenju sredstava iz Nacionalnog investicionog plana, pošto je posao MMF-a da bude oprezan.

Dinkić je izrazio uverenje da će “NIP doprineti razvoju infrastrukture u Srbiji, povećati strane direktne investicije, zaposlenost i na dugi rok doneti stabilnost i brzi rast srpskoj ekonomiji”.

Jako je važno da MMF ocenjuje da je u ovom trenutku srpska ekonomija dobro, a nema nikakvog razloga da, ako se tako budemo ponašali u budućnosti i uvažavamo sugestije MMF-a, Srbija ne nastavi da napreduje, kaže Dinkić.

Dinkić je precizirao da se sredstvima NIP-a “neće finansirati ni lična potrošnja ni inflacija”, već da će se sredstva koristiti fazno, a neutrošena iz jedne, prenosiće se u narednu godinu.