"Drugorazredne" članice Šengena

Prvobitni rok za primanje novih članova, koji mogu da putuju u zapadnu Evropu bez graničnih provera, se sa oktobra 2007. godine pomerio, po predlogu Evropske komisije, za dve godine.

Ovo odlaganje Komisija obrazlaže problemima tehničke prirode koji se odnose uglavnom na upotpunjavanje centralne baze podataka EU, koja čuva i šalje otiske prstiju, kao i druge sigurnosne podatke sadašnjim i novim zemljama Šengena.

Poljska, Češka, Mađarska i Slovačka, zemlje Višegradske grupe, su skeptične prema ovim objašnjenjima, ukazujući da su glavni razlozi političke prirode.

Tvrđava u tvrđavi

“Jasno je da se neke vlade ne trude dovoljno da razreše ovo pitanje, kao i da komisija ne čini ništa da razjasni ovu situaciju”, ocenio je češki ambasador u EU Jan Kohout.

On je rekao da je jedan od razloga za odgađanje, koji je Komisija navela, pod zgrade u Strazburu, gde će se kompjuteri sa centralnom bazom podataka Šengena smestiti, koji je previše tanak, i dodao da je taj razlog „jednostavno čudan”.

Češki diplomata je nastavio da optužuje komisiju da “reflektuje političku situaciju i poglede nekih (starijih) zemalja članica”, napominjući da njihov stav ne pomaže da se otkloni osećanje da se pridošlice tretiraju kao drugorazredni članovi u nekim krugovima.

“Imamo vrstu evropskog utvrđenja sa izdvojenim prvim spratom za zemlje Šengena i posebnu tvrđavu za monetarnu uniju”, naveo je on.

Slovački ambasador EU, Maros Sefcovic, primetio je da dok nove zemlje članice moraju da poštuju rokove koji su u vezi sa nuklearnim fabrikama, “komisija vrlo lako odbacuje rok koji se tiče Šengena”.

Evropska komisija je odbacila ove optužbe i istakla da je “vreme da prekinemo ovu detinjastu i nepotrebnu teoriju zavere i da se fokusiramo na uvećanje šengenske zone što je ranije moguće”, rekao je predstavnik Komisije.

Sporno pitanje će se razmatrati u oktobru kada ministri pravde EU razmatraju da li da odobre ovaj promenjeni raspored za kompletiranje nove baze podataka ili da potraže druge alternative.