Specijalne veze Srbije i RS

U tekstu Sporazuma naglašava se poštovanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti BiH i uvažava ustavna podela nadležnosti između države BiH i njenih entiteta. Na dokument potpise su stavili predsednik i premijer Republike Srpske Dragan Čavić i Milorad Dodik i predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Vojislav Koštunica.

Sporazum praktično predstavlja nastavak sličnog sporazuma potpisanog 2001. između tadašnje SR Jugoslavije i RS.

Sporazumom je predviđen razvoj institucionalnih i svih ostalih oblika saradnje u okviru opštih političkih i privrednih uslova, kao i razvoj transparentne saradnje izvršnih, zakonodavnih i drugih institucija Republike Srpske i Srbije.

U cilju uspešnog sprovođenja Sporazuma osnovano je Veće za saradnju RS i Srbije, koje čine predsednici i premijeri RS i Srbije.

"Sporazum doprinosi stabilizaciji regiona“

Potpisivanje sporazuma između Republike Srpske i Srbije u skladu je sa Dejtonskim sporazumom i u funkciji stabilizacije celog regiona, ocenili su u Banjaluci najviši zvaničnici Srbije i RS.

Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da je do potpisivanja Sporazuma došlo u novim okolnostima, kada je Srbija članica Ujedinjenih nacija i okolnostima u kojima je trebalo redefinisati odnose RS i Srbije. "Imamo kontinuitet, ali je trebalo obezbediti punu saradnju u privrednom smislu i zato s nama danas ovde jeste velika privredna delegacija iz Srbije", kazao je Tadić.

Premijer Srbije Vojislav Koštunica kazao je da su Srbija i Vlada Srbije "čvrsto opredeljeni za proširenje regionalne saradnje", navodeći da je Sporazum upravo u duhu te regionalne saradnje.

Koštunica je još kazao da Sporazum potvrđuje i čvrsto opredeljenje Vlade Srbije da se poštuju međunarodno pravo i njegovi osnovni principi, bilo da se radi o Dejtonskom sporazumu ili Povelji Ujedinjenih nacija i Rezoluciji 1244, kojom se jasno definiše teritorijalni integritet i suverenitet postojećih država.

Predsednik Republike Srpske Dragan Čavić naveo je da su oni koji su kreirali taj sporazum "dobro razumeli da je ovo način da se zadrži državni suverenitet, a da se istovremeno afirmišu prirodne političke, ekonomske, kulturne, socijalne i sportske veze između entiteta RS i susedne Srbije".

"Ne želimo da se odreknemo mogućnosti datih u Dejtonskom sporazumu", rekao je premijer RS Milorad Dodik, dodajući da se potpisivanjem Sporazuma "potvrđuje privrženost Dejtonskom sporazumu".

Prema njegovim rečima, Dejtonski sporazum je, dajući entitetima pravo na specijalne odnose sa susedima, dao i mogućnost brže stabilizacije prilika u regionu.

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković ocenio je da potpisivanje Sporazuma neće ugroziti odnose sa Bosnom i Hercegovinom. Drašković je rekao da bolji odnosi sa RS "automatski znače" i poboljšanje odnosa Srbije sa BiH. "Ne mogu specijalne veze između RS i Srbije da budu na štetu odnosa sa državom BiH, jer se RS nalazi u toj državi", rekao je on.

Drašković je dodao da to nije prvo potpisivanje takvog sporazuma sa RS, koje se, kako je primetio, "uvek obavljalo uoči nekih izbora". Inače, izbori u BiH su u nedelju.

Sporazum prihvatljiv

Dokument je izazvao brojne negativne reakcije zvaničnika i stranaka u Federaciji Bosne i Hercegovine, ali su ga podržali Kancelarija predstavnika međunarodne zajednice i ambasadora SAD u Bosni i Hercegovini.

Juče je, dan pre potpisivanja Sporazuma, vlastima u Banjaluci stigla značajna podrška jer je ambasador SAD Daglas Meklhejni poručio da je Sporazum dobar za celu BiH i da je poštovana procedura za potpisivanje dokumenta. Prema njegovom mišljenju, reč je o sporazumu čiju osnovu predstavljaju ekonomska pitanja.

U isto vreme, iz Kancelarije predstavnika međunarodne zajednice saopšteno je da je Sporazum prihvatljiv jer se ne razlikuje mnogo od onog potpisanog 2001.

Nasuprot tome, brojni lideri i političke stranke u Federaciji BiH protive se tom sporazumu, smatrajući da njegovo potpisivanje nije u skladu sa Ustavom BiH. Uz tvrdnje da potpisnici tog dokumenta imaju loše namere, postavlja se i pitanje njegovog legitimiteta.

Pored činjenice da će biti potpisan bez saglasnosti parlamenta BiH, pravni ekspert Kasim Trnka vidi još jednu dimenziju, koja se kosi s Dejtonskim sporazumom. "Desila se bitna promena od Dejtona - Savezna Republika Jugoslavija, kakva je tada postojala, više ne postoji, zbog čega bi trebalo pre svega uspostaviti odnose Srbija-BiH, da bi potom mogao biti donet sporazum o posebnim paralelnim odnosima", kaže on.

Mnogi analitičari, čak i u RS, smatraju dokument direktnim znakom podrške Srbije Dodiku, i to pred izbore u BiH.