Nestali na putu ka Albaniji

Tada je, po tvrdnji svedoka Šefćeta Zogaja, u selu ubijeno 150 muškaraca i žena, a mnogi od njih su zauvek nestali na putu ka Albaniji. Zogaj je svedočio o progonu Albanaca iz Belanice, sela u blizini Suve Reke, u kojem se krajem marta 1999. godine okupilo oko 80.000 albanskih civila izbeglih iz okolnih sela.

Smatrali su, kaže on, da su bezbedni, pošto u tom području prethodnih dana nije bilo ratnih operacija. Međutim, srpske policijske, vojne i paravojne formacije su 1. aprila 1999. godine granatirale selo, a potom i ušle u njega. Zogaj tvrdi da su te tri grupacije "delovale zajedno."

Pre samog ulaska srpskih snaga u Belanicu 60 Albanaca im je pošlo u susret sa raširenom belom zastavom u znak predaje, ali su, opisuje Zogaj, svi uhapšeni i pretučeni. Mnogi mladići i devojke su, kaže, odvedeni u seosku školu i od tog dana više nisu viđeni.

Zogaja su dva policajca mučila u podrumu porodične kuće, a preživeo je, kaže, samo zahvaljujući novcu koji im je dao. Tvrdi da je tog dana u Belanici ubijeno oko 150 albanskih civila.

Potom je, tvrdi svedok, počelo proterivanje civila ka albanskoj granici. Izbeglička kolona, kojoj se priključio i Zogaj, zaustavljana je na putu ka Albaniji u više navrata na kontrolnim punktovima i tada su, kako je opisao, ljudi tučeni, pljačkani i vređani, a neki od njih su i zauvek nestali. Među njima i četiri svedokova rođaka iz porodice Zogaj.

Unakrsno ispitivanje Šefćeta Zogaja biće obavljeno naknadno, kako bi branioci mogli da prouče knjigu "Tragovi krvi" koju je napisao svedok, a tužilaštvo propustilo da je na vreme prevede i obelodani odbrani.

Suđenje Milanu Milutinoviću, Nikoli Šainoviću, Dragoljubu Ojdaniću, Nebojši Pavkoviću, Vladimiru Lazareviću i Sretenu Lukiću nastavlja se u ponedeljak.