Srbiji preti pamet

Jasno je da taj proces neće ići lako, ali sluti da su se već stekli uslovi da neki novi soj ljudi krene da je preoblikuje. Optimizam je na krhkim nogama iako je možda poslednja nada da se uhvati korak sa svetom.

Aktuelana je bitka dr Miodraga Stojkovića, za kojega je britanska štampa pisala da je “ Naučni heroj Britanije“, da se vrati u zemlju i tu nastavi rad za koji je stekao svetsku slavu. Pokušali smo da na internetu nađemo i proverimo podatke o njemu i negde oko 380. jedinice prestali smo da prebiramo uverivši se da je reč o ličnosti kakvu bi oberučke primili na svakom drugom kraju sveta.

Njegova struka, matične ćelije, u vrhu je savremene nauke i, da odmah pristupimo ekonomskoj vulgarizaciji, neizmeran rudnik prihoda. Istina, srpski ministar zdravlja rekao je kako nema nikakvih prepreka da se dr Stojković bavi svojim poslom, te da će u najskorije vreme biti donet zakon koji mu to i pravnoformalno omogućava. Međutim, protivnici progresa, a takvih nije malo, kače se za nekakvu naredbu iz 2002. godine kojom se zabranjuje rad na matičnim ćelijama odnosno upotreba staminalnog materijala.

Uvreženo je da ljudi iz straha od bolesti prihvataju lekarsku marketičnšku tvrdnju da je svaki onaj koji ih leči “svetski priznati stručnjak“. Da je to istina, bar 20 odsto svetskih stručnjaka bili bi iz Srbije. Međutim, kada se nađe makar jedan, za kojega sumnje nema, pozamašan deo esnafa pokreće mašineriju koja će ga onemogućiti. Ništa nije bolja situacija ni u drugim oblastima i zato je naša upravljačka elita krhka i nemoćna. Jedna od tehnika da se takvo stanje održi na duži rok je lažni patriotski vapaj nad talentovanim ljudima koji odlaze u svet.

Osamostalivši se Slovenija je postala svetski rekorder po broju korišćenja stipendija za školovanje kadrova u svetu. Danas njenom privredom, bankarstvom, naukom, pa čak i poljoprivredom upravljaju ljudi koji su je učinili natprosečno uspešnom u Evropskoj uniji.

Poljski radio “Orla“, namenjen sunarodnicima u Britanjiji, redovno emituje poruke u stilu “Krakov te voli“ u kojima poljski gradovi pozivaju svoje sunarodnike da se vrate u zemlju, jer im nude mogućnosti zaposlenja.

Direktor kampanje za povratak stručnjaka Pavel Romazkan, obilazi kafiće i druga mesta gde se skupljaju Poljaci i poziva ih da svoju budućnost grade na poslovima za koje su kvalifikovani umesto da kelnerišu u inostranstvu. Otvoreno im se stavlja do znanja da neće dobiti platu koju imaju u Britaniji, ali da ni kupovna moć u Britaniji i Poljskoj nije ista, te da će sa platom koja im se nudi živeti skoro kao u inostranstvu. Poljska je ozbiljno zagazila u ekonomski napredak i brzo ustanovila da bez stručnih kadrova neće u tome uspeti.

Vratimo se našoj muci. Kod nas nema ni volje ni potreba da se ljudi pozivaju na povratak. Tip ekonomije koja se gradi zasnovan je na raubovanju jeftine radne snage, na trgovanju uvoznom robom, na bliskoistočnom modelu večitog preživljavanja za koje nije potrebna ni industrija ni obrazovanje. Ono drugačije uglavnom je relikvija iz ranijih vremena.

Nije reč o pesimizmu, nego o kritičkom sagledavanju stanja. Bez toga nema realne nade za bolje. A evo gde leži nada. Od profesora beogradskog univerziteta saznajemo da se poslednjih godina udvostručio procenat vrhunskih studenata. Mnogi će otići kad završe, ali...

Dragan Milenković, student završne godine mašinstva u Nišu, sa tri usvojena projekta, koji samo čekaju admnistrativnu proceduru, jer su i sredstva obezbeđena, u razgovoru za beogradski “Ekonomist“ kaže: “Ideja današnje generacije mladih je da ostane da živi i radi u Srbiji i da pokuša da nametne novu životnu filozofiju“. Ako se Srbija ne otvori za sopstvenu pamet, otvorenost za strane investitore neće joj doneti dostojnu budućnost.