"Radikalno uništavanje Srbije"

Slovenački list „Finance” objavljuje komentar pod naslovom "Radikalno uništavanje Srbije", u kome na pitanje da li bi strani investitori u Srbiji, a Slovenija je jedan od pet najvećih, trebalo da se boje mogućeg dolaska na vlast Srpske radikalne stranke, odgovara Miroslav Prokopijević, profesor javnog izbora i evropskih studija iz Beograda.

Nagli rast popularnosti radikala

Autor podseća da su radikali 2000. godine imali samo 6 odsto glasačkog tela, a sada imaju skoro 40 odsto, zbog čega bi, uz situaciju na parlamentarnim izborima, moglo da se desi da buduću vladu radikali mogu da oblikuju i sami. Uspon radikala je manje razumljiv, jer je Srbija, posle promena 2000. godine, dobila 4 milijarde evra pomoći i uzela 5 do 6 milijardi evra zajmova, dok su investitori u Srbiju uložili više od 5 milijardi evra.

Prokopijević smatra da su za uspon radikala odgovorne vlade posle 2000. godine, jer ni jedna od njih nije želela dublje, brže i doslednije reforme, zbog čega je sada jasno da u Srbiji nije bilo ozbiljnijih reformi. "Demokratske snage su svoju osnovnu energiju potrošile na korupcijsko bogaćenje i sitničarske svađe, a uprkos cvetajućoj korupciji, ni jedna od korupcijskih afera nije dobila sudski epilog, jer među demokratskim snagama vlada saglasnost da se, jer svi kradu i krše zakon, niko ne šalje u zatvor. To je među biračima napravilo utisak da su političari demokratskih stranaka nevaljalci i sitni profiter, ali i lažnu nadu da takve u zatvor mogu da pošalju samo radikali."

Prosečna mesečna plata je 250 evra

"Pošto nije bilo ozbiljnih reformi, koje bi omogućile da većina državljana Srbije živi znatno bolje, jasno je da većina živi loše, jer je prosečna mesečna plata 250 evra", piše Prokopijević za "Finance" i dodaje da se sada živi nešto bolje no pre 2000. godine, ali još uvek jako loše i bez nade za bitnim poboljšanjem u narednih 10 ili 15 godina. Prokopijević dodaje i da je, od 2000. do 2006. godine, porasla nezaposlenost u  Srbiji, iz privatizovanih preduzeća je otpušten višak zaposlenih, zbog proračunskih ograničenja je porastao broj preduzeća u stečaju, a grinfild ulaganja, koja bi mogla da naprave nova radna mesta, su bila niska i posle 2000. godine nisu ni jedne godine premašila 150 miliona evra.

Nacionalni investicioni plan je mrtvorođenče

Prokopijević smatra da se sve navedeno ne može promeniti na brzinu, jer kratkoročno je moguće razdeliti novac, povećati penzije i plate, postaviti nekoliko kamenova temeljaca, otvoriti po neko radno mesto i pokazati nove zaposlene, a to nameravaju vlasti i da urade - nacionalnim investicionim planom.

"Ali taj plan je kako privredno, tako i političko mrtvorodjenče. Privredno je duboko promašen, jer će  zbog inflacije, potrošnje sredstava, rasta korupcije i krepljenja snage države doneti samo štetu. Poboljšanje će biti privremeno, a situacija kada se potroši 1,5 milijarde evra, teža", piše Prokopijević i dodaje da to demokratskim snagama neće doneti puno glasova, ali može da izazove populizam, na koji će se radikali još više osloniti.

Drugo rešenje, odnosno reforme, ovakva nereformska vlada, na kraju svog mandata nije sposobna da izvede, čak i kad bi htela, piše autor i smatra da u ovom trenutku ništa ne može da se uradi što bi poboljšalo raspoloženje u Srbiji, a stvari mogu samo da se još pogoršaju, jer demokratski tabor vodi potpuno pogrešnu politiku za Kosovo.

"Umesto da glasače priprema na ono što je neizbežno i na kraju krajeva korisno za Srbiju, podstiču se besmislenosti, kao što je "Kosovo je srpsko", "upisaćemo ga u ustav"...a to će samo još donekle povećati popularnost radikala, iako to nije bilo nužno potrebno", piše Prokopijević uz komentar da sada ništa ne može da uradi ni medjunarodna zajednica, koja ne može da odstupi od zahteva da se izruči Mladić, ne može da ponudi šargarepu, jer nema razloga za to.

Razlozi za strah investitora

Prokopijević, u Financama, piše da postoje razlozi da se strani ulagači, medjunarodna zajednica i državljani Srbije boje verovatnog, mada ne i sigurnog, dolaska radikala na vlast. "Radikali su javno rekli da će da prekinu odnose sa svakom državom, koja bi priznala nezavisnost Kosova. Naravno i dalje će govoriti o tome kako će Srbiji priključiti pojedinačne delove drugih država, nastalih raspadom Jugoslavije.To zapravo znači prekidanje odnosa sa celim svetom, sem možda sa Severnom Korejom i sličnim režimima.

Osamljivanje države od ostatka sveta biće, zbog takve politike, toliko kao u vreme Miloševića", piše Prokopijević i smatra da se, što se tiče privrede, može očekivati da će biti napravljeni koraci u smeru oštrog populizma, u stilu Huga Čaveza u Venecueli. Prokopijević očekuje da bi radikali mogli da ponovo nacionalizuju neka već privatizovana preduzeća, a pošto su neka ključna preduzeća prodata strancima, strani ulagači bi mogli da se nađu na udaru, zbog čega bi iz preventivnih razloga mogli da odu i drugi.

Pored toga, radikali bi mogli da upotrebe prihode od privatizacije i devizne rezerve za smanjivanje cena roba i usluga ili sprečavanje poskupljenja, a nadzor nad cenama bi bio strožiji i širi no sada, zbog čega bi opet došlo do nestašica u prodavnicama. "Jer bi takva politika smanjila stepen stranih ulaganja, te bi nadoknadila država...a pomanjkanje novca bi nadoknadila štampanjem novca i inflacija bi mogla da preraste u hiperinflaciju", piše Prokopijević i dodaje da bi u privrednom i političkom smislu to bio tragičan preokret, koji deo populacije u Srbiji ne bi hteo da prihvati, zbog čega bi radikali pristupili tvrdjim metodama vladanja.