Korak do bezakonja

Dodelom poslaničkog mandata radikalu Draganu Todoroviću, Republička izborna komisija je sebi dala prerogative, maltene, samog parlamenta, koji je jedini pozvan da donosi i menja zakone ali, donekle, i Ustavnog suda kao normativnog supervizora. Ovim je RIK zanemarila činjenicu da Todorović, po zakonu, ne može ponovo da bude biran u ovom sazivu, jer je svojevremeno podneo ostavku da bi iz republičkog prešao u savezni parlament. Kreativnim tumačenjem normi, RIK vraća Todorovića u matični dom na jedno upražnjeno radikalsko mesto, praveći od njegovog slučaja izuzetak. Ostale poslanike čijim se ostavkama bave istražni organi, ovim stavlja u neravnopravan položaj.

U stvari, ispada da je Todorovića izabrala RIK, jer se on odjednom pojavljuje, takoreći niotkud, iako ga posle podnete ostavke njegova stranka, verovatno previdom, nije skinula sa izborne liste. Što bi, valjda, bilo logično. Odluka RIK treba samo da prođe kroz Skupštinu i njen Administrativni odbor. Po svoj prilici bez zadrške, kao kroz protočni bojler, jer se u daljim fazama samo konstatuje ono što je već negde, posredstvom, odnosno preko RIK, odlučeno. Ovim je RIK, zapravo, suspendovala odluku Ustavnog suda po kojoj mandat pripada poslaniku, a ne stranci, dajući pri tom institutu ostavke novu dimenziju.

Na stranu to što je i Todoroviću lično učinila uslugu, jer mu je dala mogućnost da se poslaničkim imunitetom štiti od krivičnog gonjenja zbog zloupotrebe ministarskog položaja i nenamenskog trošenja državnog novca u vreme kada su radikali bili na vlasti.
Kad se sve sabere, od ovakvog tumačenja Zakona o izboru narodnih poslanika, koje je poprimilo snagu leks specijalisa, zavisiće, možda, i da li će i kada biti izbora u Srbije. Srpska radikalna stranka je postala "faktor koji se pita". Bez nje Srbija ne može da računa na novi ustav. Čak iako bi ga parlament bez radikala i izglasao, potonji referendum bi mogao da propadne ukoliko se prethodno ne postigne konsenzus s radikalima. Jer, SRS ima zavidno biračko telo, a po važećim pravilima, referendum je uspeo samo ako glasa natpolovična većina ukupnog broja birača. Stoga nisu slučajno "specijalne veze" između republičkog premijera i šefa radikala postale vidljivije kada su počele pripreme za promenu ustava.

Većina radikalskih alternativnih rešenja je u hodu već našla svoje mesto u zakonima, preporukama i drugim aktima parlamenta. Za uzvrat, SRS je vladajućoj "većini" postala rezervna stranka, budući da opstanak Vlade od nje zavisi, bezmalo, koliko i od socijalista. SRS postala je snaga koja deluje iz senke, a legalisti postaju sve pragmatičniji. U stanju su da gaze principe, na korak do bezakonja.